Blog

Pažnja je veština koja se kod dece razvija postepeno i ne nastaje sama od sebe.

Neka deca u vrtićkom ili ranom školskom uzrastu biraju jednog druga i sa njim provode većinu vremena.

Svako dete ima svoje ritmove – trenutke igre i radoznalosti, ali i trenutke tišine, povlačenja i posmatranja.

Osećaj pripadnosti jedan je od temelja emocionalnog i socijalnog razvoja deteta.

Postavljanje granica jedan je od najosetljivijih zadataka u roditeljstvu.

Mnoga deca u predškolskom uzrastu vole da budu u centru pažnje – žele da ih svi vide, da budu najglasnija ili prvi izgovore svoju ideju.

Mnoga deca najbolje uče nove reči i pojmove ne sedeći za stolom sa slovima pred sobom, već kroz aktivnu igru.

Pisanje je složena aktivnost koja zahteva dobro razvijenu finu motoriku šake, preciznost i koordinaciju pokreta.

Neka deca lako prihvataju promene i nove aktivnosti, dok druga veoma osetljivo reaguju na sve što je novo.

Dok mnogi roditelji veruju da su skupe i složene igračke neophodne za razvoj deteta, istina je upravo suprotna.