Mnogi roditelji sa iznenađenjem primećuju da njihovo dete u vrtiću radi stvari koje kod kuće odbija – samo se obuva, jede bez pomoći, sklanja igračke i lakše prihvata pravila. Iako ovo ponekad može biti frustrirajuće, u pitanju je potpuno prirodna pojava koja govori u prilog značaju kolektiva i strukture koju pruža privatni vrtić, kao što je Mega Kids.
U kvalitetno organizovanim vrtićima, svakodnevne aktivnosti prate jasne rutine. Deca znaju šta sledi, šta se od njih očekuje i gde je njihovo mesto u grupi. Upravo ta predvidljivost stvara osećaj sigurnosti, koji je osnova za razvoj samostalnosti.
Za razliku od kućnog okruženja, gde roditelji često nesvesno „uskoče“ da pomognu kako bi uštedeli vreme, u vrtiću se detetu daje prostor da pokuša samo. Vaspitači ohrabruju, ali ne žure da reše zadatak umesto deteta. Tako dete uči da veruje u svoje sposobnosti i postepeno preuzima odgovornost za male, ali važne korake.
Još jedan važan faktor je uticaj vršnjaka. U grupi, deca uče posmatranjem – kada vide drugara koji sam sipa vodu ili oblači jaknu, javlja se prirodna motivacija da i oni pokušaju. Ovaj oblik učenja je izuzetno snažan i teško se može replicirati u kućnim uslovima.
U privatnom vrtiću Mega Kids, samostalnost se ne forsira, već se gradi kroz igru, podršku i pozitivno ohrabrenje. Svako dete se posmatra individualno, u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima, što je jedna od prednosti koju roditelji prepoznaju prilikom izbora vrtića.
Samostalno dete nije dete koje je prepušteno samo sebi, već dete koje ima sigurnu podršku da raste. Zato nije čudo što deca često upravo u vrtiću naprave svoje najveće razvojne korake.