Danas je normalno videti da deca nose cucle, šta više, to izgleda veoma slatko. Međutim, da li ona treba da bude deo svakodnevice i da li je ona deci uopšte potrebna? Da li ima neka neželjena dejstva na razvoj govora? Kada je pravo vreme da se dete odvikne od nje?
Već na rođenju, novorođenče ima razvijen refleks sisanja koji je neophodan za zadovoljavanje osnovne fiziološke potrebe – hranom. Roditelji posežu za cuclom već u najranijem uzrastu, a jedan od razloga može biti prekid dojenja zbog nedostatka mleka ili čak uzrok može biti i izostanak laktacije. Zbog izostanka dojenja korišćenje cucli za hranjenje je neizbežno.
Stručnjaci savetuju da cucle za hranjenje, za spavanje i one koje se koriste preko dana, treba koristiti u određenoj meri i samo kad su neophodne. Sa izbacivanjem cucle za hranjenje treba početi već kada u detetov jelovnik počinju da se uvode čvrste namirnice. Ukoliko se dete ne doji zbog gore navedenih razloga, cuclu postepeno treba izbaciti pri prelasku na čvrstu hranu. U oralnoj fazi detetovog razvoja, korišćenje cucle je povezano sa zadovoljavanjem potrebe za hranom i učvršćivanjem emocionalne veze između majke i deteta koja se postiže dojenjem. Zato se cucla ili laža koristi kada je dete uznemireno. Pošto se kod deteta javlja spontani refleks sisanja, korišćenje cucle umiruje dete, jer ga podseća na dojenje. Na ovaj način, dete rešava svoje probleme i emocionalne krize. Nema ništa loše u tome da koristi cuclu, ali je važno odreći je se što pre zbog pravilnog razvoja govora. Psiholozi smatraju da je neophodno pokušati dete umiriti svojim prisustvom, pričom, zagrljajem, a ne jedino predmetom, kao što je cucla.
Šta logopedi misle o cucli?
Ono što će svaki logoped reći kada je reč o razvoju govora jeste da cucla i govor ne mogu da idu zajedno. Smatra se da cuclu treba izbaciti iz upotrebe već u prvoj godini života, jer ona sprečava gukanje, smeh, a u većoj meri govor. Takođe, odvikavanje pre prvog rođendana ide mnogo lakše i brže nego kada se to radi u kasnijem uzrastu, jer dete postaje sve više vezano za cuclu, pa je samim tim i odvikavanje od nje teže. Osim što sprečava razvoj pravilnog govora, cucla može biti i uzrok kasnog progovaranja. Kada je dete nosi u ustima tokom celog dana dok istražuje svet oko sebe, smanjena je mogućnost pokretanja govornih organa. Dete ne može da vežba pokretanje jezika u svim pravcima, odnosno sve važne motoričke pokrete za govor. Pored toga, ona je krivac i za deformitete vilice i zuba ako njena upotreba nije isključena na vreme. Zato u praksi nije retka pojava da deca imaju deformitete zagrižaja, jezika, nepca što su uzroci nepravilnog izgovora glasova koji zahteva ozbiljan logopedski tretman uzrokovan strukturalnim deformitetima.
Problematika nastaje onda kada roditelji žele da zadrže svoju privatnost i osamostale dete tako što će početi da spava samo. Treba pronaći pravi način kako to uraditi jer će dete svakako pružati otpor. Psiholozi smatraju da je jako važno da se „izbacivanje“ ne dogodi kada na svet dođe novi član.
Važno je da roditelji usaglase svoje stavove po pitanju korišćenja cucle. Da shvate da cucla ima i svoje negativne i pozitivne strane. I da im odluka koju donesu bude najbolja za svoje dete.