U današnje vreme stil života se znatno promenio u odnosu na onaj iz prethodnog veka. Oba roditelja su zaposlena i zajedno doprinose kućnom budžetu. Vrlo često, zbog obima posla i obaveza, nedostatka vremena za sebe i svoje potrebe, roditelji su neraspoloženi i nervozni, što često utiče i na decu. Američki psiholog koji je sproveo istraživanje na 2000 ispitane dece, došao je do rezultata da čak 90% dece zna kada su njihovi roditelji pod stresom.
Stres i nervoza su zarazni i lako se prenose, kako na odrasle, tako i na decu. Ona znaju da prepoznaju to kod svojih roditelja, jer su tada svađe česta pojava, roditelji nemaju vreme koje žele da provedu sa njima, pa su deca tužna, zabrinuta, potištena i frustrirana. Takođe, deca mogu da se žale na glavobolju, bol u stomaku, bol u grlu i slično. Deca ne znaju da objasne svoje emocije, tačnije ne znaju da ih verbalizuju, zbog toga stres kod njih prouzrokuje atipično ponašanje.
Najčesći simptomi stresa kod dece su:
- 1. Problemi sa spavanjem (dete se često budi tokom noći, ima noćne more, može se pojaviti i noćno mokrenje);
- 2. Poremećaj ishrane (slab ili pojačan apetit);
- 3. Česte promene raspoloženja, napadi besa, tuga, zabrinutost, napetost;
- 4. Potreba za prekomernom pažnjom roditelja i bliskih osoba, teško odvajanje.
Svakodnevni život je pun stresa, ono što je važno za dete jeste objasniti mu šta se dešava i naglasiti da ono nije uzrok toga. Najbitnije je znati da se iskontrolišete kada ste nervozni. Slanje negativnih vibracija loše utiče na raspoloženje dece. Ukoliko nekada i burno odreagujete, neophodno je izviniti se, jer na taj način detetu dajete do znanja da ono nije krivo i da takvi oblici ponašanja nisu prihvatljivi. Detetu objasniti da postoje životne situacije koje kod odraslih izazovu burne emocionalne reakcije i da je to normalno. Potrudite se da detetu posvetite pažnju, igrajte se i radite stvari koje volite.