Postavite ovo pitanje u bilo kojoj roditeljskoj grupi i za pet minuta ćete dobiti trideset odgovora. Neka deca odbijaju samo crveno meso, druga neće ni da pogledaju piletinu, treća prihvataju meso jedino ako je „sakriveno“ u nečemu drugom.
Ako se prepoznajete — ovo je tekst za vas.
Зашто деца одбијају месо?
Пре него што кренемо на решења, корисно је разумети зашто се ово уопште дешава. Није хировитост — често постоји сасвим логичан разлог.
Текстура је проблем број један. Месо, посебно црвено, захтева доста жвакања. Деца предшколског узраста још увек развијају моторику жвакања, па им влакна меса могу бити непријатна или чак помало застрашујућа у устима.
Укус је интензиван. Деца имају више укусних пупољака од одраслих и осетљивија су на јаке укусе. Месо — посебно џигерица, јагњетина или добро зачињено — може им бити превише.
Контрола. Предшколски узраст је период када деца почињу да тестирају границе и траже аутономију. Сто је једно од места где то најлакше испољавају. Одбијање меса понекад нема везе с месом — већ с потребом да кажу „не“.
Асоцијација. Ако је дете једном угризло суво или жилаво месо, може развити аверзију која траје месецима.
Шта заиста може да недостаје?
Ово је питање које родитеље забрињава с разлогом — и добро је што га постављају. Месо није незаменљиво, али садржи неколико хранљивих материја које су деци неопходне, а које није увек лако надокнадити из биљних извора.
Гвожђе
Гвожђе из меса (хем-гвожђе) се апсорбује знатно боље од гвожђа из биљних намирница. Недостатак гвожђа је најчешћи нутритивни дефицит код мале деце и може довести до анемије, умора, слабије концентрације и успореног развоја.
Како надокнадити: махунарке (сочиво, пасуљ, леблебија), тамнозелено поврће (спанаћ, броколи), јаја, тофу, интегралне житарице. Важно: витамин Ц из истог оброка повећава апсорпцију биљног гвожђа — на пример, паприка уз сочиво.
Протеини
Протеини су градивни материјал — неопходни за раст, развој мишића и имунитет. Деца која не једу месо најчешће немају проблем с протеинима ако једу јаја и млечне производе.
Како надокнадити: јаја, сир, јогурт, млеко, махунарке, орашасти плодови (за децу старију од 3 године без алергије).
Цинк
Цинк подржава имунитет и раст. Налази се у месу, али и у семенкама бундеве, орашастим плодовима, махунаркама и сиру.
Витамин Б12
Ово је једина хранљива материја која се практично не налази у биљној храни. Ако дете једе јаја и млечне производе — Б12 је покривен. Ако не једе ни то, потребна је суплементација по препоруци педијатра.
Како без стреса увести месо у исхрану?
Циљ није рат за тањир. Циљ је да дете постепено прихвати разноврсну исхрану — а то се постиже стрпљењем и паметном стратегијом, не притиском.
Мењајте текстуру, не инсистирајте на комадима. Млевено месо у сосу, ћуфте, пуњене паприке, пљескавица — све су ово форме које деца лакше прихватају од комада печеног меса. Почните одатле.
„Сакријте“ га у омиљено јело. Мало млевеног меса у болоњезе сосу који ионако воли? Одлично место за почетак. Није превара — то је мост ка прихватању.
Нека буде присутно на тањиру без притиска. Истраживања показују да деца требају бити изложена новој намирници и до 15 пута пре него што је прихвате. Стављајте мали комад меса поред јела које воли — без коментара, без инсистирања.
Укључите дете у припрему. Деца су радозналија према храни коју су сама „направила“. Чак и ако само меша или додаје зачин — то повећава шансе да нешто пробају.
Избегавајте награђивање и кажњавање храном. „Ако поједеш месо, добијеш десерт“ звучи логично, али дугорочно појачава аверзију. Десерт постаје награда, а месо казна.
Будите узор. Деца једу оно што виде да одрасли једу с уживањем. Заједнички оброци за трпезом, без телефона и без коментара о храни — један су од најмоћнијих алата.
Када је време за педијатра?
Ако дете уз месо одбија и већину остатка хране, не напредује у тежини, стално је уморно или бледо — разговарајте с педијатром. Може бити корисно урадити основну крвну слику да се провери ниво гвожђа и евентуалне анемије.
Селективна исхрана која траје дуго и захвата целу групу намирница понекад је и знак сензорних тешкоћа — у том случају може помоћи и саветовање с нутриционистом или радним терапеутом.
Исхрана у вртићу — зашто је важна разноврсност
Деца предшколског узраста су у периоду формирања прехрамбених навика које носе цео живот. Оно што науче да једу (или не једу) између друге и шесте године — остаје.
Због тога је у добром вртићу исхрана осмишљена с пажњом: разноврсни оброци, прилагођена текстура, и — што је можда најважније — групни сто. Деца која виде да вршњаци једу нешто, много лакше то и сама пробају него кад им исти тањир сервира мама код куће.
Понекад је управо вртић место где дете по први пут самостално проба месо — и то једе.