Sedite u čekaonici, dete vam je u krilu, i sve je potpuno mirno dok se ne otvore vrata ordinacije. Tada počinje vrisak, grčevito hvatanje za vrat i rečenica koju ste čuli već stotinu puta, „neću, hoću kući“. Ako vam je ovo poznato, znajte da niste usamljeni. Dete koje se plaši doktora jedna je od najčešćih situacija u svakoj pedijatrijskoj ordinaciji, a roditelji se uglavnom osećaju bespomoćno i pomalo postiđeno.
Dobra vest je da strah od doktora nije znak da s detetom nešto nije u redu, niti da ste vi nešto pogrešili. To je razumljiva reakcija malog bića koje ne razume šta se dešava. A još bolja vest je da se priprema, ako se radi pametno, može znatno da olakša čitav doživljaj, i detetu i vama.
Zašto se deca plaše doktora
Iz dečje perspektive, poseta lekaru je prilično čudna situacija. Nepoznata osoba ga dira, gleda mu u grlo, sluša leđa, a ponekad mu radi i nešto što boli. Sve to u prostoru koji miriše drugačije, uz hladne instrumente i roditelja koji je odjednom napet.
Tu je i jedna važna stvar. Mala deca ne razlikuju lako onoga ko im pomaže od onoga ko im nanosi bol. Ako je jednom bila vakcina, dete ne pamti „dobro sam zaštićeno“, nego pamti „ta osoba u beloj bluzi me je povredila“. Zato strah često izbije već pri samom ulasku u ordinaciju, još pre bilo kakvog pregleda.
Stidljivija deca i ona koja teže podnose promene reaguju još jače, a dete koje oseća da je roditelj nervozan, nervozu preuzima kao svoju. Zato je prvi korak zapravo u vama, ali o tome malo kasnije.
Šta nikako ne treba govoriti detetu
Većina roditelja ima najbolje namere, ali nekoliko uobičajenih rečenica zapravo pogoršava stvari.
Rečenica „neće boleti“ je najveća zamka. Ako vakcina zaboli, a vi ste rekli da neće, dete gubi poverenje i u vas i u doktora, a sledeći put će se plašiti još više. Bolje je biti iskren i reći da će kratko štipnuti, ali da će brzo proći.
Dobra praksa je i da doktora nikada ne koristite kao pretnju. Rečenice poput „ako nećeš da jedeš, odvešću te kod doktora“ ili „doktor će ti dati injekciju ako ne budeš dobar“ od ordinacije prave kaznu, a od doktora neprijatelja. Dete tada ne ide na pregled radi zdravlja, nego zato što je nešto skrivilo.
Pazite i na prečesto ponavljanje „nemoj da plačeš“ ili „ne budi beba“. Plač je potpuno normalan način da dete izrazi strah, a kada mu kažete da ne sme da plače, on ne nestaje, samo ga dete sada oseća uz osećaj stida.
Kako pripremiti dete pre pregleda
Priprema ne mora da bude komplikovana, ali treba da bude iskrena i prilagođena uzrastu.
Za mlađe dete, od dve do tri godine, dovoljno je da mu pred polazak kažete jednostavno gde idete i šta će se desiti. Na primer, „sutra idemo kod doktorke, ona će da pogleda tvoje grlo i da te izmeri, a ja ću biti pored tebe“. Previše unapred nije dobro, jer će dete danima brinuti, pa je kod najmanjih dovoljno reći to isto jutro ili veče pre.
Starijem detetu, od četiri do šest godina, možete dati više informacija i dopustiti mu da postavlja pitanja. Ono voli da zna redosled stvari, pa recite šta će se prvo desiti, šta posle, i da će posle toga ići na park ili kući na omiljenu užinu. Obećanje nečeg lepog posle nije mito, nego način da dete vidi da pregled ima kraj.
Veoma korisno je i čitanje slikovnica o odlasku kod doktora. Postoje mnoge slikovnice na ovu temu, i one detetu daju prilično bezbednu priliku da o strahu pričaju bez pritiska.
Igra doktora, najbolji alat koji već imate
Deca svet razumeju kroz igru, pa je igra doktora najprirodniji način da se strah smanji. Uzmite igračku doktorski set i dopustite detetu da bude doktor. Neka ono pregleda plišanog medvedića, meri mu temperaturu, sluša srce i daje vakcinu. Onda zamenite uloge, pa vi budete doktor, a dete pacijent, ali samo ako ono to želi.
Kada dete ima kontrolu nad situacijom, strah gubi snagu. U igri ono može da bira da li će medvedić biti hrabar ili ne, a to je upravo ono što u pravoj ordinaciji nema.
U našem privatnom vrtiću Mega Kids deca se vrlo često sama igraju doktora, i to je jedna od omiljenih uloga u dramskoj igri. Vaspitači to rado podržavaju jer znaju koliko ta igra pomaže deci da obrade iskustva koja u stvarnosti ume da ih uplaše. Ako vaše dete već posle neke posete priča o tome u igri, to je dobar znak, a ne razlog za brigu.
Šta raditi u ordinaciji
Kada dođete na red, nekoliko sitnica može da napravi veliku razliku.
Ostanite smireni, ili bar delujte smireno. Dete čita vaše lice i glas mnogo pažljivije nego što mislite. Ako dišete polako i govorite mirno, ono dobija signal da je situacija bezbedna.
Ako je moguće, neka dete sedi u vašem krilu tokom pregleda, a ne na kauču sa strane. Fizička blizina mnogim mališanima znači sve. Možete ga i zamoliti da prvo pogleda instrumente i dotakne stetoskop, jer dete koje je upoznalo predmet, manje se plaši.
Dajte detetu male izbore. Na primer, na koju ruku želi da mu se stavi manžetna ili da li će sedeti ili stajati. Ta mala kontrola nad situacijom detetu daje osećaj učešća, a ne sprovođenja nad njim.
I na kraju, lepo je kada i doktor priča sa detetom, a ne samo sa roditeljem. Dobar pedijatar će prvo pozdraviti dete, pa tek onda preći na pregled.
Vakcinacija, poseban slučaj
Vakcina je najčešći izvor straha, jer je to jedini deo posete koji zaista može da zaboli. Zato joj treba posvetiti malo više pažnje.
Recite detetu istinu, da će biti kratko štipanje, i da to znači da telo dobija pomoć da se bori protiv bolesti. Ne morate da ulazite u detalje, ali ne ni da ih izbegavate.
Odvlačenje pažnje u samom trenutku uboda pomaže. Pevajte pesmicu, pokažite sliku, pričajte priču ili neka dete duboko duva kao da gasi sveću. Neka bude fokusirano na nešto drugo, a ne na iglu.
Posle vakcine pohvalite hrabrost, ali ne samo zato što nije plakalo. Dete koje je plakalo bilo je isto toliko hrabro, jer je prošlo kroz nešto što ga plaši. Možete i da uvedete mali ritual, na primer kratku šetnju ili omiljenu užinu, kako bi iskustvo završilo nečim lepim.
Kada treba potražiti pomoć
Većina dece vremenom prerasta ovaj strah, naročito ako se pregledi prate mirno i bez pritiska. Ipak, ako dete pokazuje izuzetno jak strah, panično odbija svaki pregled, ili vam se strah pojačava umesto da slabi, vredi o tome porazgovarati sa pedijatrom, a po potrebi i sa dečjim psihologom. To nije znak da ste nešto propustili, nego način da detetu olakšate nešto što mu zaista otežava život.
Strah od doktora je jedna od onih tema koje roditelji nose duže nego deca. Dete će za nekoliko dana zaboraviti kakvo je bilo u ordinaciji, a vi ćete se još dugo sećati vriska u čekaonici. Zato je važno da sebi date malo prostora. Svako dete u jednom periodu prođe kroz ovo, i svako dete na kraju nauči da doktor nije neprijatelj.
Ako ste u potrazi za privatnim vrtićem na Novom Beogradu u kome se deca uče da prepoznaju i izgovore svoje strahove kroz igru i razgovor, svratite do nas u privatni vrtić Mega Kids. Možda će vaše dete već prvog dana otvoriti ordinaciju za svoje plišane pacijente.