Znate onaj trenutak kad dete sa sjajem u očima pravi različite oblike od plastelina: loptice, špagete, zmijice, pužiće… — i ne želi da prestane? Ili kada potrči po dvorištu, sa vetrom u kosi, vičući: „Gledaj me!“? Naizgled — samo igra. Ali u stvarnosti — razvoj u punom jeku.
U igri, dete ne pravi razliku između „vežbanja“ i „uživanja“. Svaki pokret ima svoju svrhu, a svaki oblik igre pokreće neki deo razvoja.
Krupni pokreti: Kada telo uči da sarađuje sa prostorom
Skakanje, trčanje, kotrljanje, penjanje. Sve su to aktivnosti koje aktiviraju krupnu motoriku — pokrete velikih mišićnih grupa (ruke, noge, trup).
Kada dete trči:
-
Uči ravnotežu i koordinaciju.
-
Jača mišiće i stiče kontrolu nad telom.
-
Razvija prostornu svest: gde je njegovo telo u odnosu na druge.
-
Uči da predviđa pokrete, zaustavi se na vreme, izbegne prepreku.
Drugim rečima, kroz igru koja podseća na trčanje ili penjanje po svim onim mestima koja nisu dozvoljena, dete zapravo razvija ključne veštine koje će mu biti od velike koristi i kada bude sedelo u školskoj klupi, kao i za pisanje, koncentraciju i izgradnju samopouzdanja.
Fina motorika: Kada prsti postaju alat
A onda dođe plastelin. I tu nastaje čarolija u malom: sitni prstići modeliraju, pritiskaju, razvlače. Svaki pokret, iako nežan, aktivira fini motorički razvoj — pokrete malih mišića ruku i šaka.
Kada dete pravi kolačiće od plastelina:
-
Vežba spretnost i preciznost.
-
Uči koordinaciju oko–ruka (ključnu za pisanje, crtanje, zakopčavanje dugmadi).
-
Aktivira taktilnu percepciju – kroz dodir uči o svetu.
-
Razvija kreativnost i strpljenje.
I ne samo to — takve igre pomažu i u razvoju govora, jer su centri za govor i fine pokrete u mozgu blisko povezani. Dok prsti rade, mozak govori.
Nema „manje važne“ igre
U razvoju deteta ne postoji „važnija“ motorika. Fina i krupna se nadopunjuju. Dete koje ne trči, teže će sedeti mirno i koncentrisano. Dete koje ne koristi ruke za modeliranje, teže će pravilno držati olovku ili se obuvati samostalno.
Zato u vrtiću Mega Kids podjednako podstičemo i jedno i drugo: trčanje u dvorištu, igra u sali, ali i modeliranje, crtanje, seckanje. Sve je važno. Sve je igra. Sve je razvoj.
Kako roditelji mogu da podrže razvoj kod kuće?
Ne treba vam ni skupa oprema, ni sati slobodnog vremena. Evo nekoliko jednostavnih predloga:
Za krupnu motoriku:
-
Idite zajedno u park. Penjanje, ljuljanje, trčanje – sve se računa.
-
Igrajte se „Ne ljuti se, čoveče“ — ali svaki broj koji bace mora da preskoče ili prošetaju.
-
Organizujte mini-poligone kod kuće: jastuci za preskakanje, tuneli od ćebadi, balansiranje po liniji na podu.
Za finu motoriku:
-
Pravite plastelin zajedno – mešanje, sečenje, oblikovanje.
-
Seckajte papir, lepite, pravite kolaže.
-
Pomažite im da obuju čarape, zakopčaju jaknu — koliko god dugo to trajalo.
Jedno ne ide bez drugog
Zamislite toranj od kockica. Ako je osnova nestabilna (krupna motorika), teško će se zadržati vrh (fina motorika). I obrnuto — bez vrha, toranj nije potpun.
Zato dete treba da se kreće, ali i da sedi i stvara. Da skače i da modelira. Da koristi celo telo — i velike mišiće i male prstiće. Jer kada im pružimo priliku da razvijaju sve aspekte motorike, dajemo im najbolju osnovu za dalje.
Igra ostaje najlepši alat za to.