Upornost i istrajnost deteta veliki su prijatelji izgradnji samopouzdanja kod dece. Pronalaženje unutrašnje motivacije da se postigne neki cilj je želja kod deteta da u nečemu uspe.
Jedna od najvećih roditeljskih zabluda jeste preuzimanje odgovornosti umesto deteta kada se suočavaju s izazovima. Umesto da im pružimo podršku i ohrabrimo ih da istraju, često smo skloni da preuzmemo njihove zadatke i obaveze. Ovo može imati negativne posledice na razvoj njihovih veština, samopouzdanja I sposobnost rešavanja problema.
Svakodnevni izazovi pružaju odlične prilike za učenje i razvoj kod dece. Važno je podržavati ih, oohrabrivati ih i pomoći im da razviju samopouzdanje i veštine rešavanja problema kako bi se nosili s izazovima koje život donosi.
Pružanjem podrške detetu da uđe u koštac sa problemom i odgovori na izazov, činimo mnogo za razvoj deteta. Na taj način podstičemo samopouzdanje i veru u svoje mogućnosti što će u kasnijem dobu života biti ključ ličnog uspeha.
Da biste pomogli svom detetu treba da:
1. Pohvalite napore: Ako dete nešto pokušava, ali mu ne uspeva, pohvalite ga za trud i hrabrost. Neka zna da ste ponosni na njegovu upornost.
2. Pružite pomoć bez osude: Nemojte svoju decu obeshrabrivati da nešto ne mogu da urade i nemojte da to uradite umesto njih već im ponudite pomoć.
3. Pokažite kako se to radi: dajte detetu mogućnost da vidi kako se nešto radi zatim mu dajte podršku da pokuša samostalno i budite tu ako mu je potrebna pomoć.
4. Dajte detetu šansu da samo pronađe rešenje problema da proba neku stvar da uradi na više načina.
5. Ako vidite da nešto pokušava samostalno da uradi podržite ga, dajte mu priliku da to samo uradi.
6. Ohrabrite upotrebu alatki: Ako dete ima npr. teškoća s otvaranjem flaše, možete mu ponuditi alatke koje će mu pomoći.
7. Pustite ga da proba ponovo: Ako dete ne uspe iz prvog pokušaja, neka zna da ima priliku pokušati ponovo. Ohrabrite ga da ne odustaje i da nastavi pokušavati sve dok ne uspe.
Nažalost sve češće u praksi se sreću deca koja brzo odustaju ili čekaju da neko umesto njih nešto uradi. Nisu ohrabreni da pokušavaju, istražuju ili uče i imaju manjak samopouzdanja. “Neka ja ću” je rečenica koje roditelji nisu svesni, a može izazvati niz problema. Tokom mlađih uzrasta dece, roditelji postižu da sve rade umesto svoje dece, ali u nekom starijem tinejdžerskom dobu postaju svesni činjenice da su oni krivci detetove nesamostalnosti.