Pažnja je osnovni psihološki proces pomoću kojeg naš um prima stimulanse putem čula i određuje stimulanse koji su važni i one koji to nisu. Dete se rađa sa pažnjom, ali ona nije 100% razvijena. Kroz razvoj i odrastanje ona postaje sve bolja i više održiva.
I odraslima se dešava da im misli odlutaju, pa izgledaju odsutno, kao npr: dok su na poslu, u autobusu ili u automobilu. Takođe, postoje situacije kada mozak neke stvari radi mehanički, uz odsustvo pažnje i koncentracije. Na primer: čitate knjigu i nakon nekoliko pročitanih stranica shvatite da ne znate šta ste pročitali jer su vam misli odlutale na drugu stranu.
U najintenzivnijem periodu razvoja, a to je predškolski uzrast, dete prima mnogo stimulansa iz svog okruženja i to znatno otežava održvanje pažnje. Mozak ne može da obradi toliku količinu informacija, pa dete odbacuje sve stimulanse koji mu ne izgledaju privlačno i zato dete ima slabo održivu pažnju i koncentraciju. Ono što je važno znati jeste koliki opseg pažnje imaju deca različitog uzrasta. Pa tako, dete od 1 godine do 3 godine ima održivu pažnju svega 5 do 10 minuta, dete uzrasta od 3 godine do 5 godina do 15 do 20 minuta, dete uzrasta od 6 godina do 7 godina od 25 do 35 minuta. Takođe, treba se voditi i time kakav sadržaj se detetu daje, jer onda pažnja može biti i više održiva.
Roditelji mogu usmeravati pažnju dece ka određenim aktivnostima, jer nije kod sve dece pažnja lako održiva na istim aktivnostima. Roditelji ne treba da naglo prekidaju dečiju igru, jer to loše utiče na njihov razvoj. Svakako, roditelji mogu biti pasivni učesnici igara dobrih za održavanje pažnje tako sto će detetu predložiti igre i usmeravati ih u igrama u kojima se vežba koncentracija, a to su npr.:
- 1. Bojenje bojanke;
- 2. Razvrstavanje kocki po boji, obliku ili veličini;
- 3. Pronalaženje razlika na crtežima ili predmetima;
- 4. Igre asocijacije;
- 5. Pronalaženje sličnosti
Da bi ste postigli bolju koncentraciju neophodna je vežba. Koncentraciju ometaju spoljni stimulansi koji dovlačenje pažnju. Glavni protivnici koncentracije su buka, glasna muzika, loši odnosi u porodici, učestale svađe i loš odnos prema detetu. Ono što je važno jeste da se u radu otklone svi šumovi tj. ometači koncentracije kako bi se dete usmerilo na samu aktivnosti.