Često ćete od dece čuti da ih roditelji stalno grde, kritikuju i viču na njih, a pritom nisu svesna razloga. Mala deca imaju puno energije, neumorna su, stalno trče, skaču, prave buku i graju. Živahan duh i radoznalost glavne su njihove karakteristike, vole sve da vide i sve da čuju i burno reaguju kada im se ta sloboda oduzme.
Retko ćete čuti roditelje koji tvrde da nikada nisu vikali na svoje dete. Većina roditelja smatra da je vikanje dobar metod da se postigne željeni cilj. Međutim, veoma je važno da se roditeljima dočara šta se dešava sa decom u trenucima grdnje, kritike i vike.
Roditelje često još više razbesni kada u trenucima vikanja na dete imaju osećaj da ih dete ne čuje, zuri u njih ili pobegne. U tim trenucima u detetovoj glavi pali se alarm za opasnost. U prvim trenucima vike dete vas uopšte ne čuje, u njegovom mozgu pale se receptori koji im daju signal da su ugroženi.
Pošto deca ne znaju da se nose sa vikom kao odrasle osobe, reaguju instiktivno: bežanjem, otporom ili stajanjem u mestu bez pomeranja. To nas dovodi do zaključka da vikom uglavnom postižemo kontra efekat.
Kada pitate dete zašto mama ili tata viče, verovatno nećete čuti konkretan odgovor i razlog, ali možete čuti objašnjenje – zato što ga ne voli. Najbolji način da obuzdate svoje dete jeste razgovor. Kada sa detetom pričate umirujućim tonom detetu šaljete poruku da je bezbedno u vašem prisustvu i ono se koncentriše na ono što govorite. Kada krene da trči po stanu objasnite mu da njegova buka smeta komšijama, jer ono ne razume zašto ne može i u kući ono što može napolju.
Istina je da deca nekada preteraju i da tada treba reagovati naročito kada svojim ponašanjem može da povredi sebe ali i druge. U tim situacijama treba primeniti kaznu koja je primerena njihovom uzrastu. Najdelotvornija kazna je kada im oduzmete nešto što najviše vole. Uz kaznu sledi i objašnjenje zbog čega je dete kažnjeno. Ukoliko objašnjenje izostane dete neće znati šta je uzrok kazne pa se ponašanje može ponoviti.
Vikom se roditelji mogu služiti onda kada je dete u opasnosti. Na primer: dete istrčava na ulicu. U tim situacijama vikom dete možete sprečiti, jer će kod njega to izazvati strah.