Svi roditelji su se bar jednom susreli sa iznenadnim “izlivima besa” svog deteta. To je pojava koja nastaje kao posledica jakih osećanja koje dete ne ume da iskaže na pravi način.
Napadi besa se stručno nazivaju tantrumi. Ponašanje koje je karakteristično za tantrume je: negodovanje, plač, vrištanje, agresivno ponašanje (prema sebi, a i drugima) , nekontrolisano bežanje, bacanje, pa čak i izazivanje povraćanja. Napadi besa su sastavni deo odrastanja i česta su pojava kod dece. Razlozi za takvo ponašanje su neumeće iskazivanja osećanja. Ono je najzastupljenije u fazi u kojoj se razvija govor i bogati rečni fond, a to je od prve do treće godine života. Kada dete obogati svoj fond reči, samim tim postaje sposobno da iskaže svoje emocije i da ih kontroliše. Tantrumi se mogu pojaviti i kod starije dece, a to je zbog toga što dete nije u potpunosti naučilo da kontroliše svoje emocije.
Kada se napadi besa dešavaju i šta su najčešći uzroci takvog ponašanja? Većina roditelja će potvrditi da deca nisu uvek sklona napadima besa, i kada se nađu u istim situacijama. Nekada budu tolerantna, a nekada plačljiva i jako razdražljiva. Razlozi takvog ponašanja su različiti:
- Dete je umorno i spava mu se; karakteristično je da se mala deca jako unervoze i postaju plačljiva, jer im je potreban san.
- Kada su gladna; gladno dete ima izlive besa;
- Previše korišćenja moderne tehnologije, odnosno preterana stimulacija pomoću uređaja (telefon, kompjutera, televizija);
- Situacije u kojima dete ne zna da se izbori za nešto što želi (za igračku, za ljuljašku u parku i slično);
- Kada ga „preplave“ jaka osećanja, kao što su: strah, zabrinutost, ljubomora, bes, stid.
Da biste sprečili napade besa kod dece treba da znate koji su najčešći okidači takvog ponašanja. Vrlo je važno da roditelji shvate da oni nisu namerni i koja je njihova funkcija. Deca nisu psihički zrela da se nose sa frustracijama i kroz napade besa prazne negativne emocije. Deca žele nezavisnost, ali to u tom uzrastu nije moguće.