Poznato je da je novorođenčetu, u prvih nekoliko meseci života, majčino ili adaptirano mleko, jedini izvor hranljivih materija. Već od četvrtog pa do šestog meseca, digestivni trakt novorođenčeta je spreman da vari skrob.
Već u šestom mesecu, majčino ili adaptirano mleko nije samo po sebi dovoljno da bi zadovoljilo potrebe u tom periodu, kada dete ubrzano počinje da dobija na kilaži. Zbog toga je neophodno uvesti čvrstu hranu.
Dete u šestom mesecu već počinje motorički da sazreva, može da dohvati i drži neki predmet. Počinje povećano lučenje pljuvačke u kojoj se nalaze enzimi, koji mogu da vare ugljene hidrate. Na samom kraju, počinju da rastu prvi zubići, međutim, dete ne počinje da žvaće odmah, već najpre omekša hranu pljuvačkom, a zatim pritiska nepcima i jezikom.
Pojavom prvih zuba, treba postepeno izbacivati pasiranu hranu, a potpuno je treba izbaciti onda kada detetu izrastu svi zubi. Predugo insistiranje da dete jede pasirano može dovesti do neželjenih efekata. Najpre usporava se ili se potpuno zaustavlja razvoj žvakanja, što može prouzrokovati i usporiti celokupan detetov razvoj.
Razvoju žvakanja treba posvetiti određenu pažnju. Postoje neosporni razlozi zašto je to tako. Najpre, žvakanjem se aktiviraju mišići lica, koji su povezani sa nervnim sistemom i formiranjem centra u kori velikog mozga, koji je važan za nervni sitem. Zatim, žvakanje dovodi do brže socijalizacije – dete će se naučiti da sedi za stolom. Takođe, žvakanje ima neosporan značaj za razvoj govora, jer se aktiviraju mišići i jezik, koji su neophodni za pravilnu funkciju govornog aparata, samim tim raste i šansa da dete pravilno počne da izgovara glasove.
Roditelji svesno ili nesvesno, u većini slučajeva iz straha, svojoj deci dugo daju pasiranu ili gnječenu hranu i time usporavaju niz normalnih razvojnih faza. Razumljivo je da postoji doza straha, naročito ako je u pitanju prvo dete. Roditelji uvek u vezi sa svojim nedoumicama mogu da se posavetuju sa stručnim licima, kao što su pedijatri, kod kojih inače odlaze na redovne preglede i prate normalan razvoj deteta.