Smisao porodičnog vaspitanja je da se stvore uslovi i podsticaji za razvoj potencijala deteta do ličnog maksimuma, da se formiraju emocionalne sposobnosti, mentalno zdrava i socijalna ličnost. Roditelji deluju na decu koristeći sledeće mehanizme:
1) PODRŠKA: Podrška je, u stvari, saglašavanje sa tim da se trenutno ponašanje deteta nastavi i u budućnosti. U porodičnom vaspitanju podrška ima veliki efekat, naročito onda kada se dete koleba između različitih namera. Šta će roditelj odbaciti i sprečiti, a šta podržavati, zavisi od porodičnog sistema vrednosti. Emotivnom podrškom dete lakše formira kriterijume o tome šta je estetski lepo, šta su moralne vrednosti, šta je solidarnost, a šta humanost. Podrška je delotvornija ako se izražava rečima i pozitivnim primerima.
2) EMPATIJA (saosećajnost) je razumevanje tuđih osećanja, kako bi se objektivno sagledalo njihovo ponašanje, misli, psihološko stanje. Empatija, ili razumevanje deteta nije sažaljevanje, niti osuđivanje, ali nije ni odobravanje. Majka ili druga najbliskija osoba, od rođenja deteta najbolje oseća njegove potrebe. Razlikuje plač deteta prema tome da li je prouzrokovan negodovanjem, zamorom, ili molbom. Empatija nije bitna samo za emocionalno i moralno vaspitanje u porodici, već i za međugeneracijske odnose.
3) IDENTIFIKACIJA ili poistovećivanje deteta sa roditeljima, starateljima i ostalim članovima porodice i rodbine, može imati pozitivno dejstvo na odrastanje i porodično vaspitanje. Navedene osobe dete podržavaju. Kako dete odrasta, povećava se broj njegovih uzora sa kojima želi da se poistoveti. Dete se identifikuje sa najbližom osobom koja zadovoljava njegove glavne potrebe (najčešće je to majka). Može biti i otac, naročito ako je samohrani roditelj. Nekad uzor može biti i negativan. Tada se naglašava uloga roditelja, nastavnika i pedagoga.