Svima nam je poznata sintagma “živeti pod staklenim zvonom”, koja nema u narodu pozitivno značenje. Želja svakog deteta je da bude slobodno u kretanju, igri i istraživanju sveta oko sebe. Sputavanje i oduzimanje te slobode, može loše utucati na dečiji razvoj i razvoj samopouzdanja.
Roditelji koji previše štite svoju decu, najčešće govore: “Ne, nemoj to da diraš, nemoj da se udaljavaš, ne možeš ti to sam/sama”. U odnosu na svoje vršnjake, dete koje je prezaštićeno je preterano vezano za svoje roditelje, nesamostalno, povučeno i pasivno. Razlog tome je upravo što ih roditelji previše “kontrolišu” i nemaju razvijeno samopouzdanje. Roditelji sve rade umesto njih smatrajući da oni to ne mogu ili su još mali.
Prezaštićeno dete ima netačnu sliku o sebi, svojim sposobnostima i svet doživljava kao jedno opasno mesto. Pasivno je, jer se plaši da nije sposobno da nešto uradi. Vezano je za roditelje i od njih očekuje da će o njemu voditi računa. Deca vaspitana na ovaj način su često sebična i teško ih je motivisati i slabo ostvaruju kontakte sa drugima. Tokom života, roditelji žele svom detetu najbolje, ali ono mora da se suoči sa teškoćama, doživi uspone i padove i uhvati se u koštac sa problemima. Roditelji ne treba da “biju detetovu bitku”, da rešavaju njegove konflikte sa vršnjacima, već ga moraju pustiti da oseti i negativne emocije i da nauči da ih kontroliše. Deca se ne smeju lišavati životnog iskustva, jer iz njega uče.
Ovakav odnos prema detetu karakterističan je za roditelje koji imaju razne strahove. Stalno su u strahu za detetov život i zdravlje. Roditelji često nisu svesni da je ovakvo ophođenje štetno za njihovo dete, pa često i dobronamerne savete doživljavaju kao kritiku i napad na njihov način vaspitanja. Razloge strahova znaju samo roditelji i posledica su doživljavanja neke traume. Ovakvi roditelji mnogo vole svoju decu i često će za sebe reći da nisu prezaštitničkog stava, već su odgovorni. Ne razlikuju ljubav od zabrinutosti i imaju iracionalne strahove. Da bi se prevazišli strahovi koji su polazište ovakvog vaspitanja, neophodno je suočavanje sa istima.