Deca najčešće prohodaju u prvoj godini, ali je lični razvoj uvek individualan, stoga, dete može prohodati i između 9 i 18 meseci. Međutim, da bi prohodalo, potrebno je da prođu određene faze razvoja.
Prva faza – sedenje: dete staro od 4 do 6 meseci sposobno je da samostalno sedi.
Druga faza – puženje: počinje od 6. i traje do 9. meseca, ova faza je veoma važna zbog toga što dete pokreće celo telo.
Treća faza – podizanje: počinje od 8. meseca, tada dete postaje znatiželjno i radoznalo i pokušava da se podigne u uspravni položaj.
Četvrta faza – koračanje uz oslonac: počinje od 8. meseca i dete tada treba ohrabiti da hoda uz oslonac, jer se na taj način uči ravnoteži.
Peta faza – samostalan stoj: ova faza se javlja između 9. i 12. meseca. Ključna za ovu fazu jeste ravnoteža, jer u ovoj fazi može samostalno da stoji nekoliko sekundi i pitanje je vremena kada će pustiti prve korake.
Šesta faza – prvi koraci: ova faza počinje, takođe, između 9. i 12. meseca, jer čim dete počne samostalno da stoji, vrlo brzo počne da pravi prve korake. U početku možete detetu pomagati, a kasnije će ono samostalno pokušavati da korača, držeći se za ivicu kreveta.
Sedma faza – hodanje: ova faza počinje između 12. i 15. meseca. Neka deca već u ovom periodu samostalno hodaju, dok su druga lenja i i dalje puze. Ono što važno jeste da sa detetom vežbate hodanje.
Često pitanje koje roditelji postavljaju je: „Da li dupak pomaže u brzini učenja hodanja?“
Prema mnogim istraživanjima dubak je velika prepreka pri osamostaljivanju deteta u hodanju. Dete se u dupku ulenji i postane nezainteresovano za hodanje. Pritom, hod u njemu nije prirodan i može biti uzrok deformiteta donjih ekstremiteta. Preskakanje faze puženja može stvoriti nove prepreke za dete koje uči da hoda, kao na primer da pri padu ne može da se dočeka na ruke i pada na glavu, nema ravnotežu ili ima poteškoća u savladavanju prelaska preko ivica i pragova.
Prva obuća
Prerano stavljanje dečije noge u cipele za hodanje može deci nauditi. Pritom, one predstavljaju veliko mišićno opterećenje za decu koja ne hodaju. Stopala se drže u nepravilnom položaju što dete ometa u otežava mu puženje. Zato u ovom periodu treba
koristiti mekanu obuću ili takozvanu „nehodajuću“, koja je prilagođena deci ovog uzrasta. Nije pogrešno, čak više je i poželjno da dete prve korake načini u čarapama ili bosonogo i na taj način učvrsti mišiće nogu i jačinu zglobova stopala. Ukoliko pri hodanju dete počne da krivi noge ka spolja ili unutra, potrebno je koristiti posebnu obuću koja se pravi po meri deteta i namenjena fazi prohodanja.