Savremena nastava postavlja deci složenije zadatke, pa je, za pohađanje nastavno-školskog programa, neophodno da deca budu pripremljena da takve zadatke rešavaju.
Takođe, priprema će im omogućiti da se što lakše uključe u školski život i uspešno savladaju školske obaveze.
Polaskom u školu, dete menja način života. Dolazi u sredinu u kojoj vladaju poseban red i disciplina i gde osnovu većine aktivnosti, ne čini više igra, već plansko sticanje znanja.
Zato je priprema dece za polazak u školu dugotrajan proces (dete se ne može pripremiti za školu za samo nekoliko dana) i zahteva smišljen program, sticanje znanja, razumevanja i zalaganje odraslih.
Deca se međusobno razlikuju prema sposobnostima kada se upisuju u školu. Postoje razlike u iskustvu, motivaciji za učenje, socijalnoj i emocionalnoj zrelosti.
Autori zrelost definišu kao nivo psihičkog i fizičkog razvoja, na osnovu kojeg se može pretpostaviti da li će dete u potpunosti moći da zadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u školi.
Pokazatelji spremnosti za polazak u školu su:
- 1. fizička i motorička zrelost;
- 2. govorna zrelost i komunikativnost;
- 3. socijalna zrelost;
- 4. emocionalna zrelost;
- 5. motivacija za učenje;
- 6. iskustvo.
Ono što verovatno najviše zanima roditelje, jeste upravo testiranje. Najčešće pitanje je: „Šta se testom ispituje i ko ga sprovodi?“ Test sprovodi pedagoško – psihološka služba u osnovnoj školi, a za testiranje se koristi test za ispitivanje prvaka „TIP-1“.
Test je sačinjen od pet poglavlja.
1. U prvom se ispituje znanje i to poglavlje ima više zadataka. Uglavnom su pitanja opšteg tipa, kao na primer „Koliko imaš godina?“, „Koliko ćeš godina imati sledeće godine?“.
2. U drugom poglavlju se ispituje pamćenje. Tu se nalaze zadaci koji traže od deteta da, na primer, zapamti neke detalje sa crteža ili da ponovi zadati niz brojeva.
3. Trećim poglavljem ispituje se perceptivno zaključivanje, tj. traži se da dete prepoznaje određene oblike. Primer zadatka: dete treba da pronađe zadati oblik na karticama, na kojima, pored zadatog, ima još različitih oblika.
4. Četvrtim poglavljem ispituju se verbalne sposobnosti, razumevanje rečenica, razlikovanje predloga: na, pored, ispod…
5. Peto poglavlje ispituje logičke operacije. U zadacima se traži sređivanje i ređanje nizova ili pronalaženje istih oblika.