Samopouzdanje je stvaranje realne slike o sebi i o svojim mogućnostima. Može se izraziti i kao samouverenost. Samopouzdanje se razvija u najranijem uzrastu, zato na njegov razvoj treba uticati već tada. Razlog ovakvom pristupu je taj da deca rano počinju da stvaraju sliku o sebi i svojim postignućima. Teško je kod odraslog čoveka promeniti loše mišljenje o sebi, stečeno tokom detinjstva. Zato roditelji treba da pomognu detetu u razvijanju samopouzdanja. Razvijanje svesti da će se trud i upornost isplatiti treba podsticati u najranijem detinjstvu.
Dečije okruženje bitan je faktor u razvijanju samopouzdanja. Najveći uticaj, svakako, imaju roditelji. Dete sa roditeljima uspostavlja prvi kontakt, što predstavlja podlogu za razvoj komunikacije sa drugim ljudima. Dete već u prvim mesecima života stvara sliku o sebi kroz svoj odnos sa majkom, koji je brižan i pun ljubavi. Od stilova vaspitanja može zavisiti i razvoj samopouzdanja kod dece. Preterano strogi, nezainteresovani i roditelji sa nerealnim zahtevima i očekivanjima, kod svoje dece izazivaju nesigurnost i nisko samopouzdanje.
Ukoliko želite da kod svog deteta razvijete samopouzdanje nemoj te ga upoređivati sa drugom decom, naučite ga da se ne poredi sa drugima već samo sa sobom. Stalnim upoređivanjem sa nekim, ko je bolji od njega, dete može stvoriti sliku o sebi kao neuspešnoj i nesposobnoj osobi. Svaki detetov trud da nešto uradi ili postigne treba nagraditi i podržati. Neka vam uvek bude važan trud koji je dete uložilo, a ne krajnji ishod. Najvažnije je da dete zna da je bezuslovno voljeno. Kada nešto pogrešno radi, kritike koje mu upućujete treba da se odnose na njegov postupak ili posledice takvog postupka i dajte mu obrazloženje zašto je za vas taj postupak neprihvatljiv. Važno je da kritika bude usmerena na postupak, a ne na ličnost.
Ono što kao roditelj možete uraditi za svoje dete je dati mu do znanja da ste uvek tu za njega, da ćete ga uvek saslušati i podržati, da ćete se, ukoliko postigne neki uspeh, radovati zbog njega. Kada vidite da ima poteškoće, pomoći ćete mu i posavetovati ga tako da dete samo donese zaključak, a potom, možete mu reći da ga volite. Potrudite se da vaše dete bude samostalno, najpre u običnim i svakodnevnim radnjama, zatim ga pustite da prenoći van kuće, kod bake i deke ili u vrtiću. Probajte da se odvojite na kratak vremenski period odlaskom kod rođaka ili sa drugarima na neko putovanje. Dajte detetu da rešava zadatke sa nekim ciljem, dajte mu mogućnost da uči na svojim greškama, mogućnost da podučava druge mlađe od sebe ili svoje vršnjake. Igrajte se sa decom, pripremite ga na uspeh ili neuspeh.