Da bi se detetu obezbedio optimalan rast i razvoj, neophodno je ostvariti dobru saradnju između roditelja i osoblja predškolske ustanove. Ta saradnja uvek teba biti dvosmerna kada je u pitanju komunikacija (dajte informacije i dobijate povratne informacije). Kako dete veći deo dana provodi u vrtiću nego sa roditeljima, jako je važno razviti poverenje i dobru komunikaciju na svakodnevnom nivou i na taj način dobrobit svog deteta staviti na prvo mesto.
Roditelji vrlo četo nemaju dovoljno vremena i u žurbi ostavljaju dete ili ga uzimaju iz vrtića, razmenivši sa vaspitačima osnovne informacije. Zbog toga roditelji propuste neke informacije ili obaveštenja koja su izložena na oglasnim tablama.
Neretko se u praksi dešavaju situacije da roditelji žele nešto da pitaju ili kažu vaspitaču ali ih dete već vuče ka vratima, pa onda ne pitaju. Postoje i situacije koje zahtevaju privatnost pa roditelji nemaju slobodu da pitaju u pristustvu drugih roditelja. U takvim situacijama mogu pozvati telefonom ili doći na otvorena vrata uz prethodnu najavu.
Svaki vrtić ima svoj ritam dana koji počinje jutarnjim okupljanjem, zatim sledi doručak, planirane i usmerene aktivnosti, užina, izlazak u dvorište, spavanje, ručak, slobodna igra, druga užina i odlazak kući. S obzirom na to da je važno uključiti roditelje u dešavanja u vrtiću organizuju se razne manifestacije i radionice koje se realizuju u vrtiću ili zahtevaju angažovanje kod kuće (pravljenje ukrasa, maski za maskembal, čestitke i dr.). Bitno je uključiti u radionicu uvek nekog bliskog člana porodice. Svako vaše učešće ostavlja dobar utisak na vaspitače koji rade sa vašom decom, ali i vašoj deci to neizmerno znači.
Postoje dva načina komunikacije roditelja i predškolske ustanove:
1. Treasicionalni koji podrazumevaju:
- Roditeljski sastanak (koji se održava posebim povodom i ima unapred određenu temu koja se tiče svih uzrasnih grupa);
- Individualni roditeljski sastanci (prilikom adaptacije, odvikavanja od pelena, odvikavanja od cucle i sl.);
- Otvorena vrata (informisanje o detetu, savetodavni rad, razgovor sa vaspitačem, razgovor sa stručnim saradnikom);
- Panoi (na njima obično stoje dečiji radovi nastali prilikom kreativnih aktivnosti na određenu temu);
- Kreativne radionice (pozivaju se članovi porodice da zajedno sa decom učestvuju u ovim aktivnostima);
- Izleti (organizovane posete po planu i programu vrtića);
- Obeležavanje dana vrtića, priredbe, izložbe, raznih manifestacija.
2. Savremeni način komunikacije:
Savremeni način komunikacije podrazumeva korišćenje tehnoloških sredstava. Ovaj način komunikacije ostvaruje se putem telefonskih poziva, slanja poruka obaveštenja o aktuelnim dešavanjima u vrtiću (što se pokazalo kao vrlo efikasno). Takođe, ovaj način komunikacije se može ostvarivati i putem i-mejla. Primenjuje se i prilikom slanja fotografija i video snimaka dece nastale tokom različitih usmerenih, slobodnih aktivnosti, kao i aktivnosti čiji su inicijatori deca.