Dečiji strahovi u periodu razvoja su mnogobrojni, ali jedan od najkarakterističnijih je strah od mraka. Ima dece koja lako prolaze ovu fazu pa čak i vole igre u mraku i spavanje, ali sa druge strane je više onih koji se od mraka plaše i odlažu odlazak u krevet.
Strah od mraka je prolazna faza koja iščezava odrastanjem, ali često se može zadržati i do odraslog doba. Priroda ovog straha zasniva se na emociji, a ne na mraku kao pojavi. Sam strah prouzrokovan je izmišljenim opasnostima koje vrebaju iz mraka. Deca se boje senki koje se prelamaju, babaroge koja živi ispod kreveta ili u ormaru, izmišljenih čudovišta i zvukova.
Kod većine dece ovaj strah se ispolji u drugoj ili trećoj godini. Dete tog uzrasta ima razvijenu maštu, ali ne može da razlikuje stvarnost od fantazije. Tamne senke u uglovima sobe postaju čudovišta koja ih vrebaju.
Roditelji imaju važnu ulogu u prevazilaženju straha od mraka. Ono što je važno jeste da uverite dete da nema razloga za strah i da ste vi uvek u blizini. Kada krenete na spavanje, ako vam dete kaže da ispod njegovog kreveta se nalazi čudovište, nemojte to shvatiti kao šalu i zanemariti to što vam dete govori. Sagnite se i pogledajte i na taj način ćete ga uveriti da je sve u redu i razvićete osećaj sigurnosti i poverenja. Dajte mu igračku i objasnite da će ona da ga čuva. Ta igračka ga čuva od opasnosti koje vrebaju noću. Dete sa njom može da spava ili ona može da stoji negde u blizini detetovog kreveta. Noćno svetlo takođe može biti od pomoći, ali to treba da bude noćna lampica koja daje blag odsjaj, npr. može da bude u obliku zvezdica na plafonu. Spavanje sa upaljenim svetlom u sobi ili u hodniku sa otvorenim vratima po preporukama pedijatra nije dobro. Tačno je da detetu pomogne da brže zaspi, ali ima jako loš uticaj na kvalitet sna.