Igra je veoma važna za celokupan razvoj svakog deteta ( psihički, intelektualni, društveni i moralni) . Igra je osnovna aktivnost deteta predškolskog uzrasta. Ona je oblik dečije stvaralačke mašte, pomoću koje se dete svestrano razvija i istovremeno ispoljava svoju ličnost, svoj karakter i sklonosti. Kakvo je dete u igri, takvo će u mnogome biti kad odraste.
Dete se igra zato što oseća potrebu za aktivnošću, koja pomaže njegov psiho-fizički razvoj. Tu potrebu i težnju da se aktivno učestvuje u životu, da se izgleda „veliko“, da se podražavaju stariji – dete zadovoljava u igri.
Poznato je da igra potiče od poistovećivanja sa odraslima iz svog okruženja i predstavalja odraz svakodnevnog života koje dete na taj način upoznaje.
Po rečima Gorkoga: „Igra je put dece ka saznanju sveta u kome žive i koji su pozvana da izmene“. Igru treba shvatiti više kao uslov zdravog psiho-fizičkog razvoja dece, a manje kao vrstu zabave.
Igra je ista za oba pola do navršene šeste godine, a posle toga se razdvajaju dečaci i devojčice i to je prirodno za ovaj uzrast. Uopšteno rečeno, igra deci omogućava da:
- razvijaju samopoštovanje
- izraze osećanja i ideje
- se oslobode napetosti i frustracija
- konkretizuju uloge i aktivnosti iz mašte
- budu spontana i kreativna
- istražuju šta ih zanima, šta vole ili ne vole
- rizikuju, vežbaju rešavanje problema i uče na greškama
- otkrivaju i usavršavaju određene veštine, sposobnosti i talente
- upoznaju druge osobe i sarađuju sa njima
- nauče da cene ljudsku raznolikost
- upoznaju fizički svet i prirodu
Piter Grej kaže: „Igra i humor nisu bili samo način da život bude zabavniji, već sredstva za održavanje društva i promovisanje međusobne jednakosti, deljenja i miroljubivosti“.