Dečiji razvoj ima ustaljen tok i prolazi kroz određene faze. Nakon njihovog prevazilaženja, dete postaje zrelije, svesnije i samostalnije. Jedna od faza koja se javlja u ranom detinjstvu izdvaja se po svojoj specifičnosti i ona se zove faza negativizma. Karakteristike ove faze ogledaju se u detetovom negiranju svih vaših. Na svaki vaš zahtev ili predlog dete odgovori sa „ne“ ili „neću“, sve što se nalazi oko njega je njegovo i apsolutno nije raspoloženo da deli sa drugima. Odgovor je ono poznato „ne dam“ ili „to je moje“ (neće da jede, neće da spava, neće da skupi igračke i dr.).
Faza negativizma je normalna u razvoju svakog deteta, a intenzitet, kao i dužina trajanja ove faze, zavisiće od reakcija rodtitelja. Takođe, ova faza zavisi od individualnih sklonosti deteta. Kod neke dece se može javiti ranije, kod neke kasnije, ali optimalni period u kojem se javlja faza negativizma je do druge ili treće godine života. Dete postaje svesnije i pokušava na sve načine da ispoljava svoju volju, samim tim je i prkosno, proverava vaš autoritet i ispituje vaše granice tolerancije kako bi postiglo što veću samostalnost.
Postupanje i čvrst stav roditelja jako je važan za ovu fazu razvoja. Roditelji vrlo često ne znaju kako da odreaguju kada dete počne da besni i viče da nešto neće. Najbolje je ovo ponašanje ignorisati, jer popuštanjem dajete detetu do znanja da je ovo ponašanje prihvatljivo i da ćete u svakoj sledećoj situaciji popustiti ako se ponovi ponašanje. Nakon ignorisanja neprihvatljivog ponašanja nemojte nastaviti da ignorišete dete, nego, nakon što se ono smiri, porazgovarajte o njegovom ponašanju, a zatim se vratite uobičajenim aktivnostima. Izbegavajte stroge kazne, jer će one kod deteta izazvati samo još veći revolt. Najefikasnija je umerena kazna sa obrazloženjem i da ona sledi odmah nakon neprimerenog ponašanja . Na primer, dete baca i lomi igračke, vi od njega tražite da pokupi sve igračke i nemojte mu davati da se njima igra. Nemojte zahtev odlagati za sutra ili sledeći put, jer neće imati efekat.