U više navrata pisali smo o štetnom uticaju ekrana na decu, a poslednji u nizu bio je „ekranizacija kao bolest dvadeset i prvog veka“. Sada ćemo se baviti pitanjem da li postoje štetni uticaji u razvijanju ove navike, kao i kolike posledice ona može imati na dečiji razvoj.
Navika je automatizovana radnja koju ponavljamo svojom voljom i ona može biti dobra ili loša. Važnu ulogu u razvijanju dečijih navika imaju roditelji. Takođe, treba imati na umu da se jednom stečena navika teško iskorenjuje i da je za to potrebno vreme.
Hranjenje dece zna da oduzima puno vremena. Dete puno žvaće, igra se hranom, neće da otvori usta ili jednu kašiku jede iz dva puta, pa vi vraćate kašiku i punite ponovo, a vrlo često ni ne pojede sve iz tanjira. Tako roditelji dođu na ideju da uz hranjenje uvedu gledanje crtaća. Nemirno dete odjednom postaje mirno, a tanjir u tili čas potpuno prazan. S obzirom na to da dete dobro jede, daje mu se i dodatak koji mu nije potreban, jer je dovoljno pojelo. Roditelji su zadovoljni što su uspeli brzo i lako da nahrane dete, ali su potpuno nesvesni kakve posledice može imati razvijanje ove navike. Gledanje televizije u ranom uzrastu ima puno posledica na razvoj, a ako uvedemo gledanje crtaća i za vreme obroka samo ćemo povećati broj sati koje dete provede ispred televizora.
Istraživanja su pokazala da deca koja gledaju televiziju dok jedu imaju velike predispozicije da razviju i druge loše navike tokom života. Ova navika za posledicu najčešće ima gojaznost (jer dete pojede više nego što mu je potrebno), poremećaj pažnje, asocijalnost, usporene motoričke sposobnosti. Zato hranjenje uz televizor treba izbegavati i ako vam se to čini kao jedini način.
Postoji mnogo problema koji proizilaze iz ove navike:
1. Prejedanje – dete je hipnotizovano na dešavanje na ekranu i jede više nego što mu je potrebno. Istraživanje je pokazalo da gledanje televizije tokom jela odvraća pažnju od toga šta je na tanjiru i koliko treba pojesti pa samim tim pojede se više nego što treba;
2. Ometanje – gledanje televizije i jelo ometa mozak u radu. Šalje pogrešne signale koji se ne tiču čula ukusa i uživanja u hrani;
3. Usporavanje metabolizma i probavne tegobe;
4. Odsustvo interakcije sa članovima porodice – obično se za obrokom porodica povezuje i razgovara, uz prisustvo televizije ta interakcija izostaje.
Jelo i gledanje televizije ne idu jedno sa drugim i štetni su i po zdravlje i po emocionalni razvoj. Zato je neophodno da kao roditelj ne razvijete ovu naviku kod vašeg deteta. Kuhinja treba da bude mesto gde se odvija ritual obitavanja. Odredite mesto gde će vaše dete sedeti. Svaki obrok treba da se odvija u kuhinji iako dete u početku ne zna i ne razume, vremenom će shvatiti šta znači kada dolazi u kuhinju. Takođe i vi treba da budete primer svom detetu. Izbegavajte jelo uz televizor. Trudite se da uvek ručate zajedno. Dete najbolje razvija navike gledajući pozitivne primere.