Pitate se kako je moguće da se vaše dete u vrtiću ponaša suprotno nego kod kuće. Sumnjičavi ste, verujete da vaspitači imaju čarobni štapić ili magične reči kao „abrakadabra“ ili „hokus-pokus“, međutim, istina je sasvim drugačija. Ne postoji čarobni štapić niti čarobne reči, reč je o tehnikama i iskustvu koje vaspitač ima u vaspitavanju različitih tipova dece.
Dok se vi trudite da detetu obučete jaknu i izađete iz kuće, vodite ozbiljnu borbu sa njim i pitate se kako to vaspitaču polazi za rukom da desetoro dece obuče i obuje bez trunke otpora. Vi ga učite da jede za stolom, a ono to odbija, neće mirno da sedi, stalno ustaje i šeta se. U vrtiću sedi mirno i jede sa drugom decom, jede i ono što kod kuće ne želi. Kada legne da spava treba da mu se stvore idealni uslovi, spusti roletna ili ostave vrata otvorena, traži odgovarajući jastuk ili mekano ćebence, a u vrtiću nema nikakav prohtev, već legne i zaspi. Pitate se kako je to moguće?
Kada vaspitač saopšti deci da idu napolje oni „iz topa“ ustaju, samostalno se obuvaju i oblače jaknu, dok se kod kuće to pretvori u borbu. Pitate se zašto je to tako? Tajna je u tome da kada vaspitač nešto kaže, on to i misli. U njegovoj napredbi nema odugovlačenja. Roditelji nisu imuni na dečije moljakanje da ostanu još pet minuta u parku ili još razgledaju po prodavnici. Ono što treba uraditi je da ostanete dosledni u svom stavu i naglasite da je vreme za polazak. Možda ćete u nekoliko navrata dete izneti iz kuće ili prodavnice, ali će sledećeg puta biti svesno da ste zaista ozbiljni.
Ono što je od posebnog značaja i važno za roditelje, jeste da porodica za dete predstavlja „zonu konfora“. Zato oni tu ispoljavaju sve svoje emocije, ljuti se, razdražljivo je, upravo zbog pažnje i podrške koju ima kod kuće. Sigurno je u bezuslovnu ljubav svoje majke.
Vršnjačka grupa je jako značajna i ima veliki uticaj, jer deca vrtićkog uzrasta često oponašaju drugu decu. Ako svi idu na spavanje, ide i vaše dete. Neće odstupiti, jer to svi rade.
Rutina u poštovanju pravila – vrtić je mesto u kojem postoji ustaljena organizacija: doručkuje, užina, ruča se uvek u isto vreme. Vaše dete mirno sedi za stolom zato što i druga deca to čine i ostaju dosledna pravilima ponašanja za stolom.
Potreba za pažnjomb> – deca vape za pažnjom, zato svojim ponašanjem moraju da šarmiraju vaspitačicu. Kod kuće je sva pažnja usmerena ka njemu i ono je u centru pažnje i interesovanja svojih roditelja. Deca se među sobom takmiče da zadobiju pažnju vaspitača. Svojim ponašanjem oni dobijaju pohvale, osmeh i zagrljaj što potkrepljuje njihove potrebe za pažnjom, sa druge strane nepoželjni oblici ponašanja se sakncionišu.