Čovek tokom života konstantno uči i stiče nova znanja, veštine i iskustva. Dete od rođenja ulazi u stalni proces učenja. Kako raste, tako stiče iskustva, veštine i znanja, koja odgovaraju njegovom uzrasnom dobu. Jednom se nauči i da se igračke dele, da se čeka svoj red, uči se empatiji, strpljenju i poštovanju pravila i društvenih normi.
Strpljenje i komunikacija su jedne od važnih veština koje se uče tokom života. Sukobi među decom su vrlo česti i proističu iz neostvarenih želja. Ako neko dete nešto želi, a drugo ne želi, tada nastaje sukob, jer će drugo dete uraditi sve da svoje želje ostvari. Najčešći uzrok svađe su igračke ili pravila zajedničke igre.
U slučaju svađe, treba da budemo pasivni posmatrači. Nemešanjem u konflikt koji je nastao među decom omogućavamo deci jedno novo iskustvo i mogućnost pronalaženja rešenja za njegovo prevazilaženje. Dete na taj način postaje zrelije i počinje da zauzima i razvija svoj životni stav.
Takođe se socijalizuje i uči kako da funkcioniše sa drugima. U slučaju prekida zajedničke igre i mešanja u svađu, kao i traženje deci da se izvine, nije najbolji način za prevazilaženje konflikta. Na taj način se konflikti ne rešavaju, već samo potiskuju.
Lažno izvinjenje samo će produbiti konflikt među decom. Ukoliko sukob pređe u fizički, onda treba reagovati i to najpre razdvajanjem i zahtevanjem od dece da razmisle o svom ponašanju. Potom treba smiriti decu, dozvoliti im da njihova osećanja splasnu. Nakon analiziranja situacije zbog koje je nastao sukob, od dece tražiti da oni predlože rešenje.
Verovali ili ne, deca vrlo racionalno i razumno dolaze do rešenja, zatim, ukoliko su spremni da se izvine jedno drugom, onda to i čine. Ono što je važno za roditelje jeste da je svađa među decom prirodna stavr u odrastanju. Svađa, nesuglasice, nesporazumi i rasprave su veoma česte, ali su i zdrave, jer na taj način se gradi pozitivan odnos među decom.
Važno je decu u svađi naučiti da saslušaju jedno drugo, da razmisle i zajedno dođu do rešenja.