Pitanje autoriteta i njegovo uspostavljanje često muči roditelje. Kako ga uspostaviti? Gde postaviti granicu? Osoba za koju kažemo da ima autoritet je ona koja ima moć, znanja, veštine, emocije i sposobnost dobre komunikacije.
Autoritet koji roditelji uspostavljaju sa svojom decom može biti „pravi“ i „lažni“. Jedna zdrava porodica ima hijerarhiju koju poštuju svi članovi. Zna se ko je mlađi, a ko stariji i ko donosi odluke. Otac i majka su na vrhu i oni upravljaju i brinu o porodici. Prema detetu se ponašaju kao prema ravnopravnom članu koji ima svoje dužnosti i obaveze.
- 1) Pravi autoritet je fleksibilan, prilagođava se razvojnim fazama deteta i ima realna očekivanja.
- 2) Lažni autoritet
Najčešća greška pri uspostavljanju autoriteta je preterana strogoća, pa deca postaju poslušna iz straha. Uterivanje straha nije autoritet i on se ne postiže tako, već dobrim primerom, dobrim metodama vaspitanja i doslednošću u stavovima i postupcima. Mnogi roditelji baziraju svoje autoritete na pogrešnim osnovama. Važno je da oba roditelja imaju autoritet (i otac i majka). Ta dva autoriteta ne smeju poništavati jedan drugog. Zato je važno da autoritet majke ne bude prenaglašen u odnosu na autoritet oca ili obrnuto.
Najčešće teškoće imaju deca razvedenih roditelja koji jedno drugo „poništavaju“ nesvesni da svom detetu čine najveću štetu. Takođe, kad je reč o životu u velikim porodicama, baba i deda mogu urušiti autoritet roditelja.
Svakako, lažni autoriteti su i kada se roditelji drže na odstojanju od deteta i komuniciraju samo kada za tim ima potrebe. Zatim, autoritet zasnovan na strahu, fizičkom kažnjavanju uz objašnjenje da su i roditelji kao mali fizički kažnjavani, takođe je loš. Očekivanje da dete bude bez pogovora poslušno, kao i očekivanje da pažljivo sluša i usvaja sve što mu roditelj kaže, takođe spada u lažan autoritet. Roditelji koji su opsednuti kontrolom, koji prate dete i „ne daju mu da diše“, postavljaju milion pitanja, imaju lažan autoritet. Disciplinovanje je prividan autoritet. Deca su poslušna samo kada su roditelji u blizini, čim osete slobodu odsustvom roditelja, ispoljavaju sve ono što roditelji disciplinuju. Sa druge strane, postoje roditelji koji idu u drugu krajnost, pa obasipaju decu sa previše ljubavi, pažnje i poklona, sve u strahu da ih deca neće voleti.