Svaki čovek ima svoje fiziološke potrebe i oni su prirodni za ljudsku vrstu. Na njih se ne može uticati, ali se mogu u određenoj meri kontrolisati. U fiziološke potrebe spadaju disanje, san, potreba za hranom i pićem, ali i potreba za pražnjenjem.
Na rođenju potreba za pražnjenjem nije kontrolisana od strane novorođenčeta, već se spontano dešava odnosno to je refleksna radnja. Kasnije tokom života, već kad dete počne da sedi pokretima napreže mišiće, a negde već u prvoj godini života deca se uče kako da kontrolišu pražnjenje kako bešike, tako i creva. Na početku se javlja otpor i bojkot prema noši, ali je ta faza kratkotrajna i dete postepeno počinje sa korišćenjem noše.
Dete od rođenja prolazi kroz razne faze koje se savladaju bez mnogo muke, lako prođu grčevi, rast zubića, prve reči i odvikavanje od pelena i onda dođe treća godina u kojoj roditelje zna da sačeka puno problema. Odjednom dete koje je normalno prošlo kroz sve faze počinje da odbija nošu i pražnjenje. To zadaje puno briga roditeljima, jer dete sada počne svojevoljno da zadržava stolicu i to može trajati i do deset dana. U tim situacijama, roditelji počinju da koriste različite preparate i metode kako bi izazvali pražnjenje kod dece.
Roditelji treba da znaju da je ovaj problem rešiv, da zahteva dosta truda i strpljenja. Ono što je važno da roditelji znaju, je da dete trogodišnjeg uzrasta počinje da se plaši svega i svačega. Strah od gubitka delova tela, a sadržaj creva doživljavaju baš tako, usko je vezano sa nastankom ovog problema , odnosno odbijanjem pražnjenja. Vršenjem nužde dete doživljava strah da je izgubilo deo svog tela. Dete svesno počinje da kontroliše tj. zadržava sadržaj a jedan od razloga može biti strah ili drugi da želi da privuče pažnju. Bez obzira na razlog zbog kojeg to čini, problemu treba pristupiti ozbiljno i promišljeno.
Nikako nemojte kažnjavati svoje dete zbog njegovog ponašanja, jer se može izazvati kontraefekat i tako dovesti do hroničnog zatvora. Najjednostavnije je ne vršiti pritisak na dete, reći mu da ako ne želi da „kaki“ da je to u redu i da kad bude to želelo, zna gde mu stoji noša ili adapter. Pravite se da vas to ne brine. Kada dete shvati da nije prisiljeno da vrši nuždu, onda ćete kroz razgovor shvatiti šta je uzrok tom ponašanju.
Deci nudite hranu punu vlakana, koja je lako svarljiva. Uz to dete treba da pije dosta vode, jer to pospešuje defekaciju. Nemojte na svoju ruku davati laksative, ako dete zadržava stolicu više od tri dana, treba potražiti savet pedijatra.