Deca mlađeg uzrasta imaju naviku da sisaju palac i to je navika koja ih opušta i smiruje. Studije pokazuju da se ova navika razvija još u neonatalnom periodu i nastavlja se u periodu novorođenčeta i može trajati sve do školskog uzrasta.
Dete za palcem poseže radi opuštanja, lakšeg uspavljivanja, kada je uplašeno, uznemireno, pospano ili razdražljivo. Sisanje je prirodni refleks kojim dete zadovoljava svoje emocije. Nakon hranjenja, dete sisa palac, jer time nadomešćuje zadovoljstvo nakon hranjenja na flašicu. Ovu naviku roditelji primete već u drugom ili trećem mesecu.
Roditelji su zabrinuti kada primete ovu naviku kod svoje dece. Zabrinutost je usmerena na mogućnost deformisanja vilice, odnosno zubića, koju može prouzrokovati ova navika. Da li je to baš tako, zavisi od same navike i njene učestalosti. Sisanje palca kada je dete umorno ili uznemireno, neće uzrokovati velike posledice na zubiće. Postoje dva načina sisanja palca: 1. lenjo i to ne izaziva velike probleme sa zubima i 2. sisanje koje je nervozno i agresivno. Svakako oba načina su prirodna pojava, ali treba što pre reagovati i krenuti sa odvikavanjem.
Deca se rađaju sa refleksom za sisanje i neka deca koriste prst a druga cuclu. Lakše je dete odvići od cucle nego od palca, jer je palac uvek dostupan. U većini slučajeva, ova navika kod većeg broja dece iščezava vremenom i to obično u periodu druge i treće godine života. Nakon ovog perioda stomatolozi smatraju da sisanje palca može biti štetno. Položaj palca u ustima gura gornju vilicu prema napred, dok donju vilicu gura prema nazad. Do 6. godine pomeraju se samo mlečni zubići i problem nastaje kada se oni zamene stalnim zubima. Ova navika može prouzrokovati deformitet vilice odnosno isturenu vilicu, ali i nepravilan govor. Takođe stalno sisanje palca, može dovesti do promena na samoj koži palca i izazvati dermatitis.
Roditelji treba da znaju da je normalno sisanje palca ili cucle do treće godine života deteta i da nema razloga za zabrinutost.
Da bi pomogli detetu da se odvikne od ove navike, roditelji ne treba da ga kritikuju, već da objasne zašto to nije dobro za dete. Roditelji treba da probaju da osmisle aktivnosti koje zahtevaju da se ruke i prstići zaposle, da nagrade dete i budu mu podrška.