Roditeljstvo nije ni malo lak posao, ono zahteva odricanje, trud, energiju, stalno traganje za novim i efikasnim metodama vaspitanja tj. stalnu edukaciju.
Savremene teorije vaspitanja su itekako doprinele krizi roditeljskog autoriteta. “Brkanjem lončića” vertikalni odnos roditelja prema detetu, kao nekoga ko je nadređen, dovelo je do promene u horizontalni odnos, u kojem deca izdaju naređenja i njihova volja se poštuje iz straha da dete neće voleti roditelje, ukoliko mu se ne udovoljava. Savremene teorije stvorile su lošu reputaciju vertikalnog odnosa roditelja i deteta iako je taj odnos podrazumevao da roditelj bude autoritet tj nadređeni i zagovaraju jednak odnos, gde se roditelji postavljaju kao najbolji drug ili drugarica. Može li to tako funkcionisati?
Najpre, roditelji moraju shvatiti da to što su postali roditelji ne znači da imaju i autoritet, ne podrazumeva se samo po sebi, već se gradi i stiče. Strahopoštovanje prema roditeljima nije autoritet, već dobro iskorišćena emotivna manipulacija nad decom. U takvom odnosu se manipuliše dečijim strahom, iz čega proizilazi bespogovorna poslušnost. Ovakav odnos prema detetu dovodi do hladnog emotivnog odnosa.
Autoritet jednom rečju znači poverenje, dete veruje da sve što roditelji rade – rade za njegovo dobro i spremno je da posluša. Autoritet se uspostavlja od prvog dana rođenja. On mora da postoji, tj. moraju da postoje granice i da dete zna da možete da kontrolišete situaciju.
Postoji više tipova autoriteta u roditeljstvu:
- Autoritativni roditelji su prestogi, od deteta očekuju previše, žele da deca budu poslušna bez pogovora i skloni su kažnjavanju.
- Indiferentni roditelji su suprotni prvom tipu, odnosno autoritativnom, oni su nezainteresovani, imaju minimalne zahteve za decu, deca su prepuštena sama sebi, jer su okupirani svojim ličnim potrebama.
- Previše popustljivi roditelji su brižni, puni pažnje i razumevanja za svoju decu, ali nedosledni u postavljanju jasnih granica. Njihova deca sklona su manipulaciji zbog previše popustljivog stava gde je deci uvek ponuđen izbor.
- Demokratski roditelji imaju pravu dozu autoriteta u vaspitanju. Oni su brižni i pažljivi, uvek su tu da saslušaju dete i njegove potrebe, zajedno sa njim pronalaze rešenja. Imaju jasno postavljene granice koje se poštuju. Deca ovakvih roditelja imaju potpuno poverenje u ispravnost svojih stavova, jer svoje odluke objašnjavaju.