Za decu koja se ređe uključuju u grupu vršnjaka, koja su povučena i za koju kažemo da su „u svom svetu“, koja lako pocrvene, izgledaju zbunjeno i kriju se iza roditelja, ne komuniciraju sa nepoznatim osobama, nelagodno im je kada ih neko posmatra, često spuštaju pogled, tiho govore ili ne odgovaraju na pitanja i izgledaju nezainteresovano, često kažemo da su stidljiva i povučena.
Stidljivost je osobina koja se javlja u svim kulturama, ali se razlikuje u odnosu na životno doba u kojem se ispoljava. Često roditelji svojim stavovima, ambicijama, zahtevima i očekivanjima, kao i previše zaštitničkim odnosom prema detetu, mogu doprineti da se razvije ove osobina.
Ukoliko roditelj ima prevelika očekivanja, koja su detetu nedostižna, može mu prouzrokovati stvaranje loše slike o sebi i svojim mogućnostima. Tada se dete povlači u sebe smatrajući da nije dovoljno sposobno. Takođe, roditelji koji imaju preterano zaštitnički stav, nauče svoju decu da oni donose odluke umesto njih, rešavaju njihove sukobe, smatrajući da deca za to nisu sposobna. Stidljivost je karakterna osobina i dete može takvo ponašanje naslediti od svojih roditelja. Ipak, pozadina stidljivosti opisuje se kao nesigurnost i nedostatak samopozdanja, kao glavni uzrok razvijanja.
Stidljivost je osobina koja se u ponašanju može korigovati različitim merama podrške. Roditelji ne treba da insistiraju da dete ostvari sve njihove neostvarene ambicije, već treba da razumeju njihova osećanja, želje i naklonosti.
Poželjno je raditi na podizanju samopouzdanja i vere u samog sebe. Pružite mu šansu da komunicira sa nepoznatim osobama, kao na primer da ide u prodavnicu, ili da kaže „dobar dan“ komšijama, kada ih sretnete i da ga postepeno izlažete novim situacijama. Nemojte mu govoriti da je stidljivo, pokažite svoja osećanja, podstaknite njegovu verbalnu i neverbalnu komunikaciju sa drugima i pomozite mu da se druži sa svojim vršnjacima.