Strahovi su sastavni deo odrastanja svakog deteta i normalna su pojava u detinjstvu. Postoje oni strahovi koji su uobičajeni za određeni uzrast i koji se odrastanjem prevazilaze i nestaju, ali, sa druge strane, postoje i oni koji opstaju i kojih se dete teško oslobađa. Postoje karakteristični strahovi kod dece vrtićkog uzrasta, kao što su: odvajanje od roditelja, nepoznate osobe, mašine, mrak, vrtić, hrana, voda, lekar, zubar, izmišljena bića i dr.
Mnoga deca, ali i odrasli imaju strah od posete zubaru. Razlozi mogu biti loše lično iskustvo ili iskustva okoline. Osećaj nelagode prilikom intervencije značajno može uticati na povećanje straha, a svakoj intervenciji veran saveznik je strah od bola. Nesvesno, odrasle osobe mogu doprineti razvoju straha od zubara kod dece. Oni poučeni nekim lošim iskustvima ipak mogu da racionalno sagledaju situaciju i razumeju da je očuvanje zdravlja zuba važno za sveopšte zdravlje organizma. Ako roditelj ima strah od zubara i to otvoreno pokazuje onda se taj strah prenosi i na dete.
Važnu ulogu imaju roditelji kako se strah od zubara ne bi razvio ili ako on i postoji – da bude prisutan u maloj meri. Zato su roditelji dužni da u najranijem uzrastu nauče decu da peru zube, idu preventivno na preglede kod zubara i hrane se zdravo.
Održavanje higijene usne duplje tj. zuba u najranijem uzrastu je neophodno. Deca najbolje uče kroz primer odraslih. Pričom se može postići dosta, ali primerom se može postići mnogo više. Dete usvaja vaše navike. Zato treba biti dosledan. Nekada dete neće hteti da opere zube, ali vi insistirajte. Za pravilno pranje zuba važno je detetu objasniti kako se to radi (pokretima kiša pada i trava raste). Možete detetu i ispričati priču u kojem je ono junak koji se bori protiv bakterija i šećera i na taj način učiniti pranje zuba privlačnim.
„Zubić vila“ je, takođe, dobar saveznik pri razvijanju navika održavanja higijene zuba. To je „vila“ koja ostavlja poklončiće ispod jastuka nakon svakog izvađenog zuba.
Preventivni pregledi i posete zubaru su jako važni za razvijanje pozitivnih emocija. Prvi pregled tj. poseta zubaru treba biti bez intervencije. Na taj način dete se upoznaje sa ambijentom jedne zubarske ordinacije. Odnos zubara sa decom je, takođe, važan. Važan je njegov pristup koji treba da bude blag i pun empatije i razumevanja. Zubar obično deci priča šta radi. Takođe, postoje pravila da ukoliko dete oseti bol da znak kako bi intervencija prestala i na taj način se steklo poverenje u zubara.
Grešku koju najčešće roditelji naprave jeste da kod zubara odu onda kada dete zaboli zub. Dete je uplašeno zbog nepoznatog, a sa druge stane oseća i bol. Tako se kod dece stvara strah od zubara i razvijaju se negativne emocije. Ukoliko ste već napravili ovu grešku, važno je da sa detetom razgovarate i narednih nekoliko puta posetite zubara samo radi pregleda. Takođe, nemojte lagati decu da ništa neće da ih boli.
Nakon poseta zubaru simbolično nagradite dete. Važno je sa detetom razgovarati o tome koliko je oralna higijena važna i da od nje zavisi i zdravlje celog organizma. Poznato je da deca manje slušaju a više uče posmatranjem odraslih. Budite pozitivan primer svom detetu.