Dan trogodišnjeg deteta, koje je stalno u pokretu i aktivno, zna da bude naporan i iscrpljujuć. Dete ovog uzrasta je spretno, verbalno se dobro služi, radoznalo je, maštovito i fizički aktivno. Značajnu ulogu u ovom periodu ima društveni i emocionalni razvoj. Dete se uči da upravlja emocijama i da ih kontroliše, razume druge, saoseća se sa njima i ostvaruje kontakt sa svojim okruženjem. Dete pokazuje emocije, voli da učestvuje u igri u kojoj učestvuju i njegovi vršnjaci.
Upravo je ovo period kada dete intenzivno uči kroz igru. U trećoj godini, dete više priča, fond reči koje koristi je bogatiji i širi i često postavlja pitanja.
Karakteristike razvoja su:
Motorički razvoj
1) Fina motorika – Dete ume da jede viljuškom, gradi kulu od kockica, savija papir, boji vodenim bojama, crta linije, pokušava da nacrta čoveka.
Motorički razvoj
2) Krupna motorika – Dete ume da kratko stoji na jednoj nozi, stabilno i brzo trči, preskače prepreke, silazi niz stepenice, skače sa druge stepenice, vozi tricikl, maršira u ritmu, hoda po pravoj liniji „nogom ispred noge“, stalno je u pokretu i ne može da sedi mirno.
Saznajni i intelektualni razvoj
– Dete ume da razlikuje toplo i hladno, razvrstava žetone po boji i veličini, uviđa razliku između dela i celine, slaže slagalicu od 10 puzli, prepoznaje glasove, prepoznaje stvari pomoću dodira bez gledanja, razvrstava predmete na velike i male, visoke i niske, uočava odnos malo-mnogo, izvršava tri zahteva, voli igre uloga, igra se „ko bajagi“, postavlja pitanja (Šta je ovo? Ko je to? Kako?), najbolje uči korz igru i uči po modelu tj. primeru.
Razvoj govora
– Dete koristi jednostavne rečenice da izrazi svoje potrebe, zaboravlja priče, ali pamti omiljene delove, uči kroz pesmice koje imaju mnogo ponavljanja, koristi zamenicu ja, koristi množinu, ponavlja pitanja (Šta?, Ko?, Zašto?), služi se fondom od 600 do 800 reči, zamuckuje, rečenice su potpune i razumljive.
Društveno-emocionalni razvoj
– Dete zna da kaže koliko ima godina, izražava svoja osećanja, rasprema igračke, voli da se igra sa vršnjacima, nežno je i pažljivo prema mlađoj deci, kontroliše mokrenje i defekacije, lako se ljuti, razume i usvaja pravila, usvaja jednostavna pravila igre, samostano rešava konflikte sa vršnjacima, želi da ga tretiraju kao odraslu osobu, moguće je prvo zaljubljivanje, pažnja kratko održiva.
Faza negativnosti
Šta je faza negativnosti? Obično se javlja oko treće godine života i karakteriše je negativan stav npr. dete na sve kaže ne ili neću. Dete u ovom periodu sve negira i prkosi zahtevima. Ova faza je normalna, prati razvoj i prolazna je. Ova faza se javlja, jer dete postaje svesno da i ono ima svoju volju, te kroz prkos i otpor dete nam stavlja do znanja da želi da bude samostalnije.