Prvi dani jeseni sa sobom donose veliki broj respiratornih infekcija, koje se manifestuju kašljem, povišenom temperaturom, kijanjem i curenjem nosa.
Postoji veliki broj virusa koji se aktivira i deluje u jesenjem periodu. Oni, takođe, mogu da liče jedan na drugog po simptomima koje izazivaju. Zbog toga se stiče utisak da se jedan virus stalno vraća. Lako se prenose, uglavnom kapljičnim putem ili preko prljavih ruku, a period inkubacije je jako kratak.
S obzirom na to da su virusi rasprostranjeni i da postoji mnogo tipova njih, ukazaćemo na neke viruse i simptome koji se najčešće javljaju. Na primer: detetu stalno curi nos, ali nema visoku temperaturu. To može da traje sve do proleća. U tim situacijama roditelji misle da su deca stalno bolesna i da nikako ne mogu da se izleče od virusa. Stvar je u tome što različite varijacije virusa ne dovode do imunizacije, pa već oslabljen imunitet pogoduje da se virusi stalno kače i izazivaju seriju infekcija. Srećom, kod velikog broja dece ovakvi simptomi ne izazivaju veće probleme i komplikacije. Prehlada je, takođe, izazvana virusima. Njoj i te kako pogoduje hladnije vreme.
Da bi se stekao imunitet neophodna je zdrava ishrana, fizička aktivnost, boravak na otvorenom i svežem vazduhu, dobar i kvalitetan san. Ishrana je temelj dobrog imuniteta. Takođe, poboljšanju imuniteta doprinosi i prevencija. Ukoliko ste u mogućnosti, dobra preventiva može biti odlazak na more, planinu ili poseta banjama, slanim sobama i slično.
Preventiva je jako važna u borbi protiv virusa. S obzirom na to da su virusne infekcije neminovne kod dece, treba kontinuirano raditi na jačanju imuniteta. Imunitet se deli na tri tipa: urođeni, pasivni i stečeni.
- Stečeni imunitet je onaj koji se stiče odrastanjem. Kroz borbu deteta sa različitim bolestima i raznim virusima. Takođe, on se može steći i imunizacijom, odnosno vakcinom.
- Pasivan imunitet je privremen i dobija se od druge osobe, na primer: dojenjem.
- Urođeni imunitet se stiče rođenjem.