Roditelji koji su doživeli da im se dete zaceni od plača znaju koliko je to stresna situacija, ali i vrlo zabrinjavajuća. Ova pojava se javlja od šestog meseca života i traje do šeste godine.
Stručno se naziva respiratorno-afektivna kriza, koja nastaje zbog jakih emotivnih nadražaja. Ova kriza se može javiti jednom u životu ili se može ponavljati pri svakom plakanju. Ne postoji šablon kada će se javiti, možemo samo pretpostaviti da će do toga doći, pa se u skladu sa tim i pripremiti.
Zacenjivanje prilikom plakanja ili respiratorno-afektivna kriza se karakteriše prekidima disanja prilikom plakanja, pri čemu dete menja boju. Usled kratkotrajnog zadržavanja daha, dete se može onesvestiti, što je zastrašujuće. Samo zacenjivanje nastaje zbog jakih emotivnih nadražaja, kada se dete nađe u stresnim situacijama ili prilikom jakog bola, ljutnje i napadima besa i tada dete na trenutke prestaje da diše. Za roditelje ova situacija je zabrinjavajuća više nego za samo dete koje se nakon toga može ponašati sasvim normalno, kao da se ništa nije dogodilo.
Ovo stanje nije opasno po život iako nije prijatno za roditelje. Deca obično nisu svesna toga i zacenjivanje traje jako kratko. Važno je znati kako treba postupiti u ovoj situaciji. Najpre, treba znati da postoje dve vrste zacenjivanja:
1. Cijanotični napad koji je posledica besa. On nastaje onda kada dete ne može da ostvari ono što želi, tačnije, dete tada još uvek uči kako da kontroliše svoje emocije. Ovaj napad traje desetak sekundi i prati ga jak plač, hiperventilacija, prestanak disanja, plač bez glasa, dete pomodri u licu i može doći do onesvešćivanja.
2. Bledi napad nastaje prilikom jakog bola pri padu ili udarcu i najčešće se povezuje sa strahom. Traje desetak sekundi, a nakon bola ide plač, padanje u nesvest, slabe otkucaji srca, javlja se bledilo u predelu lica i preznojavanje.
Jako je važno znati kako postupiti u situacijama zacenjivanja. Prvo i osnovno je da shvatite da dete ovo ne radi svojom voljom i da je zacenjivanje nesvesna radnja. Ovo napominjemo, jer vrlo često roditelji iz straha u ovoj situaciji krenu da viču na dete i drmaju ga da bi sprečili napad.
U toku napada važno je ostati smiren koliko god to bilo teško u datoj situaciji, pokušati detetu odvući pažnju nečim, muzikom, zveckanjem ključevima ili duvanjem u lice. Ako vidite da će do zacenjivanja doći, stavite dete na meku podlogu da se ne bi povredilo, a ako ima nešto u ustima – izvadite. Ukoliko je došlo do napada – stavite mu mokru krpu na čelo.
Nikako nemojte vikati, drmati dete, prskati ga vodom ili pokušati reanimaciju.