Naša deca se rađaju sa određenim potencijalima, koje mi možemo stimulisati u procesu sazrevanja. Sigurno je svakom roditelju poznato da je razvoj deteta, kao i govor, složen proces, koji zahteva strpljenje, upornost i istrajnost.
Govor se ne razvija preko noći, već je potrebno vreme da bi se usvojio i obogatio rečnik. To upravo činimo kroz svakodnevne životne situacije od samog rođenja deteta. Važno je imati na umu da se podsticanje pojedinačne funkcije, kao što je govor, mora obavljati zajedno sa podsticanjem ostalih psihičkih funkcija. Tako je govor usko povezan sa inteligencijom, pamćenjem, pažnjom i percepcijom. Adekvatna percepcija predmeta i ljudi i skupljanje znanja o njima povezuje govorni i senzorni razvoj.
Da bi se stiglo do prvih reči, dete mora da prođe dug, ali zanimljiv put razvoja komunikacijskih sposobnosti. Veoma je važno obratiti pažnju na periode kada se očekuje intenzivan razvoj govora i jezika, a to je do treće, odnosno pete godine života. U tom periodu mozak deteta poseduje veliku neuroplastičnost, a to znači da je mozak spreman da se prilagođava situaciji, uči i stiče nova iskustva. Upravo je to period koji je najoptimalniji
za ranu stimulaciju govora, jezika, kognicije i senzo- motorike.
Celokupni razvoj deteta odvija se kroz interakciju gena i faktora sredine, te je rano iskustvo za decu presudno. Okruženje deteta je bez sumnje značajan faktor za razvoj maternjeg jezika. Detetu pristupamo kao jednoj celini, ali nam razvojne norme mogu pokazati šta da očekujemo u odnosu na uzrast. Ukoliko postoji odstupanje ili kašnjenje u nekim od aspekata razvoja, govorimo o razvojnom kašnjenju. U tom slučaju je neophodan tretman rane stimulacije.
Savetodavni rad roditelja i smernice kako raditi kod kuće, bitna su karika uz paralelnu posetu individualnim tretmanima, koji su pravljeni prema individualnim karakteristikama svakog deteta. Tako se tretman upotpunjuje i daje brže rezultate. Stimulacija se sprovodi kada je dete budno i raspoloženo, uz vođenje računa da se ne remeti biološki ritam deteta. U radu se koristi igra, kao najvažnije sredstvo u ostvarivanju komunikacije. Stimulacija govora se obavlja uz upotrebu didaktičkog materijala, slikovnica, oponašanja zvukova životinja, imenovanja, pesmica i pokreta. Budite nasmejani, otvoreni i spremni za igru sa svojim detetom, jer deca najviše uče kroz imitaciju onoga sto vide i čuju.
Izbegavajte izlaganje deteta tv sadržajima na ranom uzrastu i potrudite se da imate dvosmernu komunikaciju praćenu pogledom, a za sve nedoumice obratite se stručnom licu – logopedu ili pedijatru za savet. Ukoliko se propusti period za učenje, dete ima veći rizik da kasnije razvije školski neuspeh, društveno odbacivanje, nemogućnost učenja i razumevanja jezika, jer dete koje kasni u razvoju ne usvaja svoj maternji jezik spontano, već ga uči, kao kada učimo strani jezik.
Dete napreduje ogromnom brzinom i telesno i mentalno iz dana u dan, zato nikada nije rano javiti se stručnom licu za pomoć. Bitno je pažljivo pratiti detetove potrebe i interese, kako bismo ispravno podsticali detetov razvoj u svakom razdoblju i području.