U modernom roditeljstvu termin “kažnjavanje” nije zastupljen, ali ne znači da se ne koristi. Većina problema i teškoća se rešava razgovorom, ali se koristi i kazna kao korektivno sredstvo. Za razliku od modernog, u prošlom vremenu, kazna je bila svakodnevnica u dečijem odrastanju. Moderne teorije ne prihvataju kaznu i smatraju da je ne treba koristiti u vaspitanju.
Šta je to zapravo kazna? Kada je treba koristiti? Šta se sa njim postiže?
U periodu razvoja, mnoga deca su nemirna i sklona nestašlucima, pa kao posledicu takvog ponašanja, roditelji pomoću kazni, koriguju ovakvo ponašanje. Roditelji treba da pribegavaju kazni onda kad dete odbije da posluša njihov zahtev, a pritom je njegovo ponašanje neprimereno.
Pre samog kažnjavanja, roditelji treba da opomenu ili kritikuju nedolično ponašanje deteta a nikako ličnost deteta. Kazna se manifestuje kao moć roditelja. U suprotnom, odsustvo kazne, dete koristi da manipuliše roditeljima i da ono upravlja roditeljima. Pri izricanju kazne roditelj treba da ostane dosledan.
Istina je da mlađe generacije roditelja kaznu doživljavaju i povezuju uglavnom sa fizičkim kaznama koje su itekako bile zastupljene u prethodnim vekovima. Zato je izraz “kazna” vrlo nepopularan među mladim roditeljima, jer ih asocira na fizičko kažnjavanje.
Roditelji ne bi trebalo da se odreknu moći koju kazna ima u vaspitanju, ali ne smeju ni preterivati sa njenim korišćenjem, jer ona može imati neželjene posledice. Poruku koju roditelji kaznom treba da pošalju detetu, jeste, da je njegovo ponašanje neprihvatljivo, da njime može ugroziti sebe i da zbog neposlušnosti treba da snosi posledice.
Deca se mogu kazniti na razne načine, i roditelji mogu sami proceniti, na koju kaznu će dete najbolje reagovati. Na neko dete deluje kritika, neko reaguje na lišavanje onoga što najviše voli, zahtevanje da nešto uradi (odnosi se na saniranje štete koju je napravilo svojim ponašanjem)… Postoje individualne razlike i načini reagovanja deteta na izrečenu kaznu.
Bez obzira na način i vrstu kazne, najvažnije je da se deci pokaže da neko ponašanje nije prihvatljivo, ali im treba pokazati kakvo ponašanje je prihvatljivo. Važno je detetu objasniti šta nije dobro u njegovom ponašanju, i šta mora da ispravi. Dete mora znati zašto je sankcionisano da bi znalo šta se od njega očekuje i zahteva.
Kazna nema nikakvu funkciju ako je bez objašnjenja!