Dete počinja da uči govor u prvoj godini života – od samog rođenja. Već u drugoj polovini prve godine života, dete počinje da izgovara svoje prve reči. Vremenom fond reči se širi I sve je bogatiji i već u trećoj i četvrtoj godini, taj fond je prilično bogat, ali se u njemu mogu naći i neke neprimerene i ružne reči.
Roditelje postojanje ružnih reči u dečijem rečniku, može iznenaditi i uglavnom su stava da oni kod kuće ne izgovaraju takve reči. Deca su sunđeri koji upijaju svaku reč i ponašanje, koje čuju I vide. Iako roditelji ne psuju, dete ružne reči može čuti na televiziji, od druge dece na igralištu i sl.
Važno je imati stav po ovom pitanju i sprečiti da dete to radi. Mnogi roditelji naprave grešku, jer im prve dečije psovke budu smešne i simpatične, tako da ih deca nekada mogu dovesti do neprijatnosti kada se zajedno nađu u nekom društvu. Pritom za većinu roditelja je ovakvo ponašanje dece neprihvatljivo a istog stava su i vaspitno obrazovne ustanove.
Izgovaranje psovki nije uobičajena faza u razvoju. Većini dece, psovke nisu zanimljive, dok postoje deca koja su oduševljena reakcijama okoline kada ih izgovaraju. Ukoliko se odmah ne spreči ovakvo ponašanje, kasnije će biti teže objasniti zašto dete ne bi trebalo to da radi.
Razlozi zašto deca koriste psovke ili druge neprikladne reči, zavise od uzrasta. U drugoj ili trećoj godini, jer imitiraju svoje autoritete (roditelje, stariju braću ili sestre), i izazivaju reakcije roditelja. Na nešto starijem uzrastu oko pete i šeste godine, ispituju granice roditelja, kao i to koliko će im takvo ponašanje biti dopušteno. U vršnjačkoj grupi se prave važni i zauzimaju viši status.
Deca koriste ružne reči iz različitih razloga da ispolje emocije (ljutnju, bes, strah), kopiraju svoje autoritete, psuju kada im nešto nije po volji, skreću pažnju na sebe.
Ukoliko roditelj želi da spreči ovakvo ponašanje, treba da uzme u obzir da dete ne razume značenje takvih reči. U ovakvim situacijama ne treba koristiti kaznu ili zabranu, jer dete neće razumeti zašto je kažnjeno. Treba objasniti detetu da te reči nisu primerene i pri tome biti ozbiljan, a ukoliko dete nastavlja da ih koristi, treba ga ignorisati.