Током предшколског узраста, сан има велику улогу у расту, развоју и свакодневном функционисању детета. Међутим, родитељи се често сусрећу са ситуацијама када дете усред ноћи почне да плаче, вришти или се буди уплашено. Најчешће се тада поставља питање – да ли дете има ноћну мору или је у питању ноћни страх?
Иако на први поглед делују слично, ноћне море и ноћни страхови су различите појаве и захтевају различите реакције родитеља и васпитача.
Шта су ноћне море?
Ноћне море су непријатни снови који се најчешће јављају у другој половини ноћи, када је сан дубљи. Дете се након ноћне море буди, плаче или зове родитеље и често може да исприча шта је сањало.
Карактеристике ноћних мора:
- јављају се у другој половини ноћи;
- дете се буди и сећа се сна;
- често траже утеху родитеља;
- могу бити изазване стресом, умором или гледањем садржаја који није прилагођен детету.
Шта су ноћни страхови?
Ноћни страхови се јављају у првој трећини ноћи, најчешће 1–3 сата након што дете заспи. Дете нагло седа у кревету, вришти, зноји се, има убрзан пулс и изгледа уплашено – али заправо није свесно шта се дешава. Обично не реагује на покушаје да га утешите и ујутру се не сећа овог догађаја.
Карактеристике ноћних страхова:
- јављају се у првим сатима сна;
- дете изгледа будно, али заправо није потпуно свесно;
- не сећа се догађаја ујутру;
- чешће се јављају код деце која су веома уморна или под стресом.
Како реаговати?
Када је у питању ноћна мора:
- смирите дете и реците му да је на сигурном;
- останите поред њега док се не осети заштићено;
- избегавајте страшне садржаје пред спавање;
- уведите рутину – читање приче или мирну игру пре одласка у кревет.
Када је у питању ноћни страх:
- не будите дете на силу, јер није у потпуности свесно;
- останите поред њега и обезбедите да се не повреди;
- сачекајте да епизода прође (обично траје 5–15 минута);
- обратите пажњу да дете иде на спавање одморено, без превелике исцрпљености.
Ноћне море и ноћни страхови могу бити узнемирујући и за дете и за родитеље, али најчешће нису знак озбиљних проблема. Разликовање ове две појаве помаже родитељима да знају како да реагују и да створе сигурно окружење за спавање.
Уколико се ове ситуације често понављају или су веома интензивне, препоручује се разговор са педијатром или психологом ради додатне подршке.