Koje je vaše prvo sećanje na igru? Za mnoge to nije igračka u kući, već blato posle kiše, lopta na travi ili ruke pune peska. Deca najčešće uživaju u onim igrama koje uključuju slobodu kretanja, dodir prirode – i, da, malo prljanja.
Iako roditeljima ponekad nije drago kada se deca isprljaju ili uprljaju odeću mrljama koje se teško peru, upravo te aktivnosti donose deci brojne koristi.
Šta dete uči dok se prlja?
- Senzorni razvoj – dodir peska, blata, vode ili gline podstiče čulo dodira i razvija osetljivost prstiju.
- Fina i krupna motorika – mešanje blata, valjanje u travi ili skakanje po baricama jačaju mišiće i koordinaciju.
- Kreativnost – u prirodi nema uputstva. Dete od blata pravi kolač, od štapića čarobni štapić, a od barice celo „more“.
- Samostalnost i sigurnost – kada se isprlja i vidi da je to u redu, dete dobija osećaj da svet može da istražuje bez straha.
Prljanje kao deo emocionalnog razvoja
Igre koje uključuju prljanje često su i način da dete ispolji emocije. Skakanje po barici nakon kiše može biti izliv radosti, valjanje po travi izraz uzbuđenja, a pravljenje „supe od lišća“ jedan vid istraživanja i kontrole nad okruženjem.
Kada mu dozvolimo da se isprlja, šaljemo mu poruku: „Tvoja radoznalost je važna. Smeo si da istražuješ.“
Šta roditelji mogu da urade?
- Obucite dete u odeću koja sme da se isprlja.
- Umesto „nemoj“, ponudite ograničenje: „Možeš u pesak, ali van baštenskih leja.“
- Ponesite rezervnu garderobu – tako ćete i vi biti opušteniji.
- Prihvatite da malo blata znači mnogo radosti i učenja.
Poruka za kraj
Dečje ruke obojene bojama, blatnjave cipele ili pesak u kosi – sve to nisu znaci nemara, već živog, zdravog i radoznalog detinjstva. Prljavština se pere, ali iskustva koja dete stekne kroz ovakvu igru ostaju zauvek.