Које је ваше прво сећање на игру? За многе то није играчка у кући, већ блато после кише, лопта на трави или руке пуне песка. Деца најчешће уживају у оним играма које укључују слободу кретања, додир природе – и, да, мало прљања.
Иако родитељима понекад није драго када се деца испрљају или упрљају одећу мрљама које се тешко перу, управо те активности доносе деци бројне користи.
Шта дете учи док се прља?
- Сензорни развој – додир песка, блата, воде или глине подстиче чуло додира и развија осетљивост прстију.
- Фина и крупна моторика – мешање блата, ваљање у трави или скакање по барицама јачају мишиће и координацију.
- Креативност – у природи нема упутства. Дете од блата прави колач, од штапића чаробни штапић, а од барице цело „море“.
- Самосталност и сигурност – када се испрља и види да је то у реду, дете добија осећај да свет може да истражује без страха.
Прљање као део емоционалног развоја
Игре које укључују прљање често су и начин да дете испољи емоције. Скакање по барици након кише може бити излив радости, ваљање по трави израз узбуђења, а прављење „супе од лишћа“ један вид истраживања и контроле над окружењем.
Када му дозволимо да се испрља, шаљемо му поруку: „Твоја радозналост је важна. Смео си да истражујеш.“
Шта родитељи могу да ураде?
- Обуците дете у одећу која сме да се испрља.
- Уместо „немој“, понудите ограничење: „Можеш у песак, али ван баштенских леја.“
- Понесите резервну гардеробу – тако ћете и ви бити опуштенији.
- Прихватите да мало блата значи много радости и учења.
Порука за крај
Дечје руке обојене бојама, блатњаве ципеле или песак у коси – све то нису знаци немара, већ живог, здравог и радозналог детињства. Прљавштина се пере, али искуства која дете стекне кроз овакву игру остају заувек.