Kao osnovni pokazatelj spremnosti za polazak u školu uzima se kalendarski uzrast koji nije uvek garancija da je dete zaista spremno za polazak u školu. Kao osnovni razlog za to navodi se da se svako dete samo po sebi individualno razlikuje prema svojim intelektualnim sposobnostima, interesovanjima, emocionalnom i socijalnom stepenu zrelosti.
Za ostvarivanje osnovnog nastavnog programa neophodna je neposredna priprema deteta za polazak u školu. Dete u predškolskoj ustanovi prolazi pripremni predškolski program kojem je cilj neposredno uključivanje i priprema dece za školu kao i navikavanje na školske obaveze koje će mu omogućiti i olakšati polazak u školu. Polaskom u školu dete menja svoje navike, način života, uključuje se u jednu novu sredinu u kojoj vladaju poseban red i disciplina i osnovu njegove aktivnosti ne čini više igra, već plansko sticanje znanja, navika i veština. Zato je priprema dece za polazak u školu dugotrajan proces (dete se ne može pripremiti za školu za samo nekoliko dana) i zahteva dosta smišljenih aktivnosti, znanja, razumevanja, takta, poverenja i zalaganja vaspitača i roditelja.
Pokazatelji spremnosti deteta za polazak u skolu su:
- Fizička i motorička zrelost – fizička zrelost u odnosu na godine, odnos težine i visine, telesne mase, rast stalnih zuba. Dete treba da je spremno da izdrži svakodnevne školske izazove (nošenje školske torbe, dugo sedenje u klupi i dr.)
- Govorna zrelost – dete u predškolskom uzrastu usvaja samo usmeni govor, a pisani
samo onoliko koliko ga interesuju slova i pisana reč. Za govornu zrelost i
komunikativnost, važno je da dete:
- ovlada glasovima i glasovnim sklopovima (moguće je da neka deca teže izgovaraju Š, Ž, Đ, Dž, R, Lj, Nj što je normalna pojava u tom uzrastu),
- da ga interesuju značenja reči,
- da postavlja pitanja,
- da ume dobro da se sporazumeva sa drugima,
- da ume da sluša druge,
- ima bogat rečnik 1
- Socijalna i emocijonalna zrelost – socijalni razvoj se kreće od egocentičnog do
društvenog. Smatra se da je dete usvojilo osnovne moralne norme, sistem
vrednosti ponašanja svoje okoline, poštuje tuđ autoritet i norme ponašanja
grupe kojoj pripada. Dete koje je prihvaćeno u svom socijalnom okruženju lakše
gradi svoje samopouzdanje i samopoštovanje. Emocionalna zrelost deteta znači da
dete:
- kontroliše svoje emocije,
- ima izvesnu emocionalnu stabilnost,
- stiče poverenje i samopouzdanje i ima određenu sigurnost u sebe,
- razume svoje i tuđe emocije
- bolje kontroliše sopstvene impulse, ima razvijenu volju i emocionalnu nezavisnost
- sposobno da može da odloži zadovoljavanje svojih prirodnih potreba. 2
- Motivacija za učenje bitan je pokazatelj spremnosti za polazak u školu. Dete koje ima želju za znanjem obradovaće se nečemu novom, za razliku od dece koja nemaju motivaciju, pa samim tim i suočavanje sa školskim obavezama će im teže pasti, jer bez želje za saznanjem izostaje i interesovanje.