Porodica je osnovna ćelija društva i predstavlja najbolju sredinu za rast i razvoj mladih generacija. Još od davnina, porodica je održala svoju važnost i do danas. Međutim, razvoj društva i promenjeni odnosi u društvu doveli su i do promene u samoj porodici koja će se najviše odraziti na obrazovanje mladih naraštaja. Da bi obezbedili porodicu, roditelji, najčešće oba, nalaze posao i odsustvuju od kuće, nekad i više od osam časova. Ali i pored toga, jedno pravilo ostaje važeće u svim vremenima i epohama, za sve generacije i sve ljude: roditelji su osobe koje treba da pruže prvo i osnovno vaspitanje svome detetu i da se sistematski i zainteresovano staraju o njegovom daljem formiranju i razvoju.
Možemo zaključiti da je porodica glavni činilac u vaspitanju mladih. Porodica je najznačajniji faktor, jer ono što dete u roditeljskom domu ima ne može se zameniti ničime. Porodična sredina omogućava pun emotivni razvoj, psihičku sigurnost i ono što se narodski zove „prva škola“ ili „materinska škola“. Porodica postavlja temelj za dalji razvitak, a vaspitni uticaj koji ima na dete najduže traje, međutim, ona je snažan vaspitni činilac samo dok normalno funkcioniše, a kada to prestane, njen uticaj može da dovede do mnogih neželjenih posledica u pogledu normalnog razvitka deteta.
Priprema deteta za polazak u školu jedna je od značajnih uloga porodice, jer se dete prvi put uključuje u složeni školski sistem. Iz uskog socijalnog kruga, u kojem dete ima kontakt sa roditeljima i članovima porodice i samo određuje šta će i kada raditi, prelazi u okruženje u kojem mora da prihvati obaveze i ulogu koju mu dodeljuju drugi u složenom sistemu sa kojim se prvi put susreće. S obzirom na značaj tog događaja u životu, roditelji treba da pripreme dete, da se ne plaši i ne buni na početku. Kada krene u školu, od deteta se očekuje da preuzme školske obaveze i jedan deo odgovornosti, sa druge strane roditelji treba da podržavaju svoje dete, bodre ga i sa njim razgovaraju.
Razgovor roditelja sa decom u procesu njihove pripreme za polazak u školu važan je iz dva razloga:
- deca uglavnom ne znaju šta ih sve čeka u školi
- čak i ako dete nešto zna, potrebno je da to čuje ponovo i to baš od roditelja koje voli i u koje ima puno poverenja.
Pripremljeno dete će lakše otkloniti strah od nepoznatog, moći će da se snađe u novim situacijama. Roditelji treba da sa detetom rade na poverenju u učitelja, poželjno bi bilo da dete može da ga upozna pre polaska u školu. Učitelj će biti centralna figura školskog života, sa kojim će se dete kasnije identifikovati. Radi dobrog uspeha i pozitivnog ishoda roditelji treba da budu u stalnoj saradnji sa školom. To se ostvaruje putem:
- roditeljskih sastanaka,
- individualnih kontakata roditelja i učitelja,
- školskih proslava, izložbi i priredbi
- uključivanja roditelja u odeljenske savete i organe škole.