Termin razvojna disfazija vezuje se za kasno progovaranje, odnosno spada u lepezu poremećaja koji mogu biti povezani sa zakasnelim govorom. Pod pojmom progovaranje misli se na smisleni govor kojim dete komunicira, što znači da se ne misli na nejasne reči koje dete izgovara prve dve godine. Za dete se kaže da je pogovorilo onda kada je reči iskoristilo u smislenoj komunikaciji, a zatim ubrzo nakon toga počinje da vezuje više reči, kao na primer: „Daj to“, „Ide papa“ i sl.
Razvojna disfazija je najčešći jezički poremećaj koji za posledicu ima kasno progovaranje. Međutim, nije svako kašnjenje govora razvojna disfazija. Disfazija je kompleksan poremećaj i ima puno specifičnosti i simptoma od kojih je samo jedan – kašnjenje govora. Pod disfazijom se podrazumeva poremećaj sposobnosti da se govor razume, da se formuliše i izrazi neka jezička misao. Deca sa razvojnom disfazijom kasne u govoru za svojim vršnjacima tj. decom istog kalendarskog uzrasta. Stepen teškoće je različit. Može se odraziti kao potpuno odsustvo govora ili kao normalni govor ali sa teškoćama u čitanju i pisanju. Neka deca imaju teškoće u govoru, a druga imaju teškoće u razumevanju govora. Deca sa teškoćama u govoru teško usvajaju reči, to je spor proces, a postoji i teškoća u sklapanju proste rečenice. U komunikaciji, deca sa razvojnom disfazijom koriste pokazni gest, mimiku ili neverbalnim putem pokazuju svoje potrebe.
Kada krene usvajanje govora, on biva spor i nepravilan. Dete glasove koje ne može da usvoji često menja sličnim glasovima u rečima i tako one dobijaju novu formu. Takođe, koristi imenice i glagole bez postojanja broja, roda, padeža ili vremena. Govor je uopšten i oskudan, često i agramatičan. Dete ima poteškoće da u rečniku koristi zamenice, priloge, predloge, složene reči, jer ne razume gramatička pravila. Govor biva nerazumljiv iz razloga što deca često menjaju glasove u rečima.
Postoje dva tipa razvojne disfazije:
- 1. Disfazija ekspresivnog tipa – postoji teškoća u govoru, ali je razumevanje blago narušeno
- 2. Disfazija receptivnog tipa – postoje teškoće u razumevanju govora i upotrebe jezika
Tretman razvojne disfazije zavisi od mnogo faktora. Na stepen i vrstu razvojne disfazije ne možemo uticati, ali možemo na njeno rano otkrivanje i omogućavanje detetu najboljeg tretmana, jer to pozitivno utiče na ishod. Najvažnije je na vreme uočiti problem i početi sa logopedskim tretmanima. Što se više odlaže – dete gubi dragoceno vreme da usvoji maternji jezik u periodu kada je to najlakše. Ukoliko se predugo čeka, kod deteta se može pojaviti i niz drugih poremećaja zbog nemogućnosti komunikacije i izražavanja svojih potreba (npr. poremećaj ponašanja, emocionalni poremećaji, nemogućnost ostvarivanja intelektualnih kapaciteta).