Skrining (provera) sluha je metoda provere sluha u prvim danima detetovog života. Učestalost pojave urođenog oštećenja sluha (kao najčešćeg senzornog deficita koji je decenijama nepromenjen) je da na svako hiljadito novorođenče u jednom ili dva slučaja se dijagnostikuje oštećenje sluha.
Važno je u što ranijem uzrastu otkriti postojanje oštećenja sluha i zbog toga je skrining sluha i uveden kao jedan od redovnih pregleda. Ako se na vreme otkrije hendikep onda se lakše može reagovati i izbeći velike posledice. Razlozi za brzo reagovanje kada je u pitanju oštećenje sluha je to što utiče na razvoj centralnog nervnog sistema kao i na razvoj govora.
Neonatalni skrining sluha radi se u prvim danima nakon rođenja, a najkasnije do kraja prvog meseca. On se radi u porodilištima pomoću aparata za merenje otoakustičke emisije. Otoakustičke emisije su zvuk koji emituju zdrave ušne ćelije, pa ako otoakustična emisija izostane to ukazuje na postojanje oštećenja. Aparat automatski javlja rezultat – ako je sa sluhom sve u redu aparat će pokazati „Pass“, a ukoliko beba ne prođe test aparat će pokazati „Fail“. Nije svaki negativan rezultat pokazatelj oštećenja sluha, pri skriningu postoji značajna razlika među decom koja su prevremeno rođena ili su bila u intenzivnoj nezi u odnosu na normalno rođenu decu. Takođe, rezultati će biti negativni ako postoji neko strano telo u uhu ili tečnost u spoljašnjim ušnim hodnicima, negativan pritisak ili prevelika buka u prostoriji. Za vreme pregleda beba mora da bude mirna i da u prostoru ne bude buke. Skrining se ne radi prvog dana života jer otoakustičke emisije nisu u potpunosti zrele što može dati lažne rezultate. Na ovaj način se najranije može otkriti postojanje oštećenja sluha i ako dete ne prođe test, dalje se upućuje na audiološka ispitivanja kojim se utvrđuje stepen oštećenosti sluha.
Pri ispitivanju sluha mogu se koristiti različiti testovi kao što su:
- Bihevijoralna audiometrija kojom se procenjuje reakcija na zvuk.
- Tonalna liminarna audiometrija
- Govorna audiometrija
- Timpanometrija – ispitivanje funkcije srednjeg uva
- Otoakustičke emisije
- Auditivni evocirani potencijali (ABR, BERA) predstavljaju promenu električne aktivnosti mozga tokom izlaganja zvuku.
Nijedan od navedenih testova nema apsolutnu tačnost. Zato se u ispitivanju sluha koriste razne kombinacije testova kako bi se dobio najtačniji rezultat odnosno izvršila najbolja procena stepena oštećenja sluha.