Mnogi roditelji koriste pretnje i ucene, jer znaju da će ih dete tada poslušati. Nesvesno, međutim, često, takve pretnje znaju biti izvor dečijih strahova koji kao posledicu mogu imati neke poremećaje u ponašanju.
S obzirom na to da se roditeljstvo iz decenije u deceniju menja, kao i trendovi, zastrašivanje dece danas i nekad imaju potpuno drugačiju konotaciju. Danas roditelji svojoj deci prete u emotivnom kontekstu, kao npr:„ako me ne poslušaš, ostaviću te“, „ako budeš nevaljao/la, zauvek ću otići“, „ostaviću te ako mi kažeš još jednom neću“ ,“ja ne želim neposlušno dete, zameniću te za neko drugo“. Sa druge strane, roditelji nekad su koristili izmišljena bića ili životinje (veštica, babaroga, vilenjaci, čarobnjaci, zmajevi, vuk) kako bi postigli isti efekat.
Radi opisa vaspitanja kakvo je bilo nekad, uzećemo babarogu za primer, jer se ona najviše i najčešće pominje u našoj kulturi. Babaroga je mitsko biće iz slovenske mitologije koje se često pominje u kulturi Južnih Slovena. Naime babaroga je stara pogrbljena baba koja na vrhu glave ima rog po čemu je i dobila ime. Krije se u mraku na tamnim mestima i izlazi samo noću i opominje decu koja su nemirna i neposlušna.
Babaroga je vremenom postala vaspitni metod. Često se primenjuje kao sredstvo kojim se plaše deca sa ciljem da se ponašaju dobro, odgovorno i vaspitano. O njoj su ispevane mnoge pesme i napisane mnoge priče. Bila je inspiracija mnogim književnicima i kao takva efikasno vaspitno sredstvo.
Današnji roditelji sigurno znaju kako je izgledalo zastrašivanje ovim mitskim bićem i da je vrlo često imalo povoljan efekat. Babaroga je bila član porodice koji živi na mračnom mestu u ormaru, ispod kreveta ili u podrumu. Kada dete počne neprimereno da se ponaša, obično bi se oglašavala kucanjem u prozor kao opomena da ponašanje nije dobro. Kad se krene u krevet, a dete odbija da spava obično bi se ponovo oglasilo kucanje, roditelji bi zatim ispričali priču šta sledi ako deca ne spavaju.
Moderna tehnologija i napredovanje društva zamenili su babarogu emotivnim pretnjama koje često budu uzrok dečijih strahova. Postavlja se pitanje da li treba pratiti baš svaki trend kada je u pitanju vaspitanje dece. Svaki novi ima i prednosti i mane, a na nama je da odlučimo šta je dobro, a šta ne za našu decu. Sledeći put kad pokušate da naterate dete da vas posluša razmislite kakve posledice to može imati na njegov razvoj. Emotivno zastrašivanje ima mnogo veće posledice od babaroge za koju će dete vremenom saznati da ne postoji.