Свака васпитна група има своје мале ритуале – заједничке песме, игре у кругу, плесове, драматизације. Док једна деца једва чекају да стану у ред са вршњацима, друга радије остају по страни. Родитељи тада често брину: „Да ли нешто није у реду?“, „Да ли моје дете има проблем у социјализацији?“
Истина је да одбијање групних активности не мора да значи ништа лоше. Оно нам често само говори нешто више о темпераменту и тренутним потребама детета.
Зашто се нека деца повлаче?
Разлози могу бити различити:
- Темперамент – интровертна деца природно бирају активности у мањем кругу или индивидуалне игре.
- Несигурност – ако је активност нова или захтева излагање пред другима (певање, глума), дете може осећати страх од грешке.
- Фаза развоја – млађа деца често још немају развијене социјалне вештине потребне за сарадњу у групи.
- Искуства – ако је дете раније доживело да му се подсмевају или да буде „исправљано“ пред групом, може изгубити мотивацију да учествује.
Шта дете ипак учи док посматра?
Чак и када не учествује активно, дете учи:
- Посматрањем развија разумевање правила игре.
- Слушањем усваја речи, ритам, редослед активности.
- Емпатијом учи како се други радују или носе са грешком.
Другим речима, бити по страни не значи да дете не учествује уопште.
Како родитељи могу да помогну?
- Не форсирајте – наметање може створити још већи отпор.
- Похвалите посматрање – реците: „Видим да пажљиво пратиш игру.“
- Дајте избор – понудите детету да учествује на свој начин (нпр. да држи реквизит или помогне васпитачу).
- Вежбајте код куће – у породичном окружењу детету је лакше да прво испроба активност.
- Стрпљиво градите сигурност – некад је довољно само време и подршка да дете направи први корак.
Ако приметите да је вашем детету лакше да се укључи у мањим групама или пријатељском окружењу, можете га постепено охрабрити кроз дружења у простору где влада топла и подстицајна атмосфера, попут Авокадо играонице.
. Тамо ће имати прилику да на ненаметљив начин учи да дели игру и сарађује са другима.
Порука родитељима
Не заборавите – групне активности нису трка. Свако дете улази у њих у тренутку када се осети спремно. Ваша улога није да га „гурнете“ у круг, већ да му дате ослонац и веру да ће једног дана само пожелети да стане тамо.
А када се то деси, радост првог корака у игри са вршњацима биће још већа – и за дете и за вас.